„Ма дајте, шта вам је, што да не славимо Дан заљубљених, то је баш ’ин’..”
Овако започиње расправа на једном интернет форуму да ли треба славити Дан заљубљених. И тако сваког 14. фебруара, док умешни трговци трљају руке, једни не дају Светог Трифуна, другима не смета Свети Валентин, иако често врло готово ништа не знају о животу ових хришћанских светитеља.
Такозвано Валентиново, као хришћански празник који глорификује романтичну љубав већ се шири и на исламске земље. У покушају да се супротставе празнику који је претња браку, верска полиција Саудијске Арабије забранила је продају црвених ружа, јер подстиче мушкарце и жене на ванбрачне односе, што је у овој земљи строго забрањено. Комисија за промовисање чедности и превенцију порока наложила је власницима цвећара и продавница поклона у Ријаду да уклоне све предмете црвене боје који се могу сматрати симболом љубави, јер се овај празник прилично одомаћио у овој земљи сунитског ислама вехабијског типа.
И у Русији, највећој православној земљи, „Валентајн деј” је пустио корене. Митрополит калушко-боровски Климент је зато предложио да се 14. фебруар прогласи за дан православне породице. Овај владика је позвао Русе да више поштују своју традицију, јер је празновање Светог Валентина страно руској културној традицији.
Како јавља агенција Интерфакс, Друштво руске православне омладине „Свети Ђорђе” ће данас организовати једнодневну протестну интернет акцију како би се указало на „паганску и комерцијалну природу” празника Светог Валентина.
„Георгијевци” истичу да Дан заљубљених нема никакве везе с хришћанством и да је стран не само православнима, већ и и католицима који славе успомену на светог Валентина. „У ствари, Дан заљубљених корен вуче из паганског римског празника Луперкалија који је подстицао промискуитет и разврат”, поручују из овог друштва.
У Српској православној цркви нема тако оштрих реакција на Дан заљубљених, али се указује да су за велики број људи сакрални празници изгубили унутрашњу везу са љубави и то љубави према Богу. Али, свети Трифун као заштитник виноградара и винара, никако не може бити замена за светог Валентина, кога Православна црква такође слави, али 12. августа.
Свети Трифун родио се у Кампсади у Фригији (Мала Азија). У житију пише да је од Бога добио дар чудотворног лечења и успео је да исцели од злог духа кћерку римског цара Гордија. По повратку из Рима разделио је сиромашнима све добијене царске дарове и наставио да у свом селу чува гуске. У време великог прогона одбио је да се одрекне Христа због чега је убијен 250. године на данашњи дан.
Римокатоличка црква данас слави успомену на утамниченог епископа терсијског Валентина. Римски цар Клаудије Други је сматрао да су ожењени мушкарци лоши војници и због тога је забранио венчања у читавом царству. Упркос наредби, Валентин је венчао један заљубљени пар због чега му је 269. године одсечена глава. Легенда каже да је Валентин пре смрти послао опроштајно писмо слепој тамничаревој кћерки у којем је био жути шафран у знак захвалности за пажњу коју му је указала. Било је потписано „од твог Валентина”.
Свети Валентин је постао покровитељ заљубљених у 14. веку и то прво у Енглеској и Француској. Постоје мишљења да је Свети Валентин заменио култ богиње Јуноне, која је слављена истог дана и била у старом Риму заштитница породице и брака, због чега се тог дана женама поклањало цвеће.
Теолог Горан Раденковић каже да се непотребно намеће вештачка аверзија према празновању Дана заљубљених, јер православни не живе под стакленим звоном и требало би да буду толерантнији према онима који на такав начин изражавају своја осећања. „У прослављању тог празника крије се велика потреба човека да воли и буде вољен, што је у суштини религије и зато ми који славимо Светог Трифуна не треба да осуђујемо оне којима Дан заљубљених нешто значи”, сматра професор богословије „Свети Сава” Раденковић и подсећајући да је човек психосоматско биће цитира познатог теолога Јоаниса Сикутриса који каже: „Ерос није замка која нас вуче ка паклу, већ уже којим нас Бог вуче к себи”.
Етнолог Радост Иванова је проучавала како је Свети Валентин прихваћен у Бугарској и Србији и како се овај туђи празник уклопио у обичајне системе два народа који славе Светог Трифуна. У раду „Свети Валентин против Светог Трифуна или два у једном”, објављеном у Гласнику Етнографског института САНУ, овај бугарски истраживач закључује: „Бугари и Срби прослављањем Светог Валентина као Дана заљубљених отворено показују тежњу да припадају глобалној култури, а да у исто време остану привржени својим традицијама”.
преузето са Политика
No comments:
Post a Comment