Дечак Драгољуб Јеличић бранилац Београда

Дечак Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна(Крајина), уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Рањаван је шест пута!

Драгољуб Јеличић пореклом из Кордуна, одакле је његова породица због аустроугарског терора морала у изгнанство. Њихово одредиште био је град Шабац али ће се брзо испоставити као лоша одредница...

Тек што је Драгољуб пошао у школу, почиње аустроугарска офанзива на Србију . У првим биткама остао је без оца.

Ратни вихор одбацио је малог Драгољуба до Београда али и тамо га није дочекао бољи живот већ опсада града од стране Аустроугара.

Драгољуб Јеличић, сам без игде иког свог, прикључио се српској војсци у одбрани престонице.

И управо у том тренутку 28 август 1914. године, настаће једна од најчувенијих фотографија из Првог светског рата коју је већина вас видела, мали дечак који пушком са Калемегдана нишани непријатеља...

Фотографију је начинио непознати француски фотограф.

Драгољуб Јеличић је након пада Београда, кренуо са српском војском према југу. Када је био на планини Рудник, приметио га је краљ Петар I Карађорђевић, и сазнавши за његову судбину, наредио да га припреме и уреде као правог српског војника.

Касније га је лично врховни командант регент Александар унапредио у чин каплара, пре него што је Драгољуб Јеличић напунио четрнаест година.

До краја рата је дошао до чина поднаредника.

Драгољуб Јеличић преживео је и Албанску голготу, коју је прешао пешке са српском војском а касније, након опоравка на Крфу учествовао је као борац и на Солунском фронту.

Након ослобођења и повратка у земљу Драгољуб је мислио да је ту крај његовом ратовању међутим ни други светски рат га није заобишао, придружио се партизанима и поново ратовао против истог непријатеља.

После другог светског рата коначно је могао да ужива у глуми коју је волео. Био је члан Удружења драмских уметника Београда. Комичар и глумац Драгољуб Јеличић је био члан позоришта у Београду, Скопљу, Јагодини, Тузли, Ријеци и Никшићу.

У Народном позоришту у Никшићу је и завршио своју каријеру глумца, а у том граду завршен је пут једног хероја.

Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.