ОРДЕН КАРАЂОРЂЕВА ЗВЕЗДА

Орден Карађорђеве звезде са мачевима је највеће ратно одликовање Краљевине Србије. Установљен је Законом о одличју Карађорђева звезда, који је краљ Петар Први Карађорђевић потписао 1. 1. 1904. године у Тополи поводом 100. годишњице Првог српског устанка. Први ордени Карађорђеве звезде са мачевима додељени су тек 1913. године, после завршетка рата са Турцима 1912. године, значи пуних девет година од установљења ордена. Првобитним Законом о Карађорђевој звезди са мачевима, било је предвиђено да се овим орденом одликују само официри. Међутим, како је у ратовима 1912. 1913. и 1914. године велики број редова, каплара и подофицира учинио низ величанствених херојских дела у борби са непријатељем, то је Уредбом од 28. 5. 1915. године установљен Златни и Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима којим су одликовани, редови, каплари и подофицири за заслуге у рату и који су по рангу били изједначени. У војсци Краљевине Србије официр није могао да буде предложен за орден Карађорђеве звезде са мачевима, ако се са тим предлогом није сложила већина официра у пуку. Златним и Сребрним војничким орденим Карађорђеве звезде није могао бити одликован редов или подофицир, ако приликом његовог предлагања већина војника не би искорачила један корак испред строја у знак подршке.

Једна од најпотреснијих и најемотивнијих прича о одликованима Карађорђевим звездама везана је за породицу Милачић. Мајка Тодора и отац Захарије испратили су у ослободилачки рат петорицу синова. На крају шестогодишњег војевања, кући су се вратила тројица, са четири Карађорђеве звезде и многобројним другим одликовањима, али их мајка није дочекала – убили су је бугарски војници за време Топличког устанка 1917. године. Син Божидар, као поручник српске војске, пао је на Солунском фронту 1916. године, а његов брат Братимир је погинуо борећи се у јединици под командом војводе Косте Пећанца. Обојица су одликована Карађорђевом звездом са мачевима. Ђорђе Милачић се вратио из ратова као капетан, чак са две Карађорђеве звезде, а Бранислав као поручник који је касније дошао до чина потпуковника, док је најмлађи Душан стекао титулу доктора наука у Француској и био управник Народне библиотеке.О Ђорђу Милачићу, двоструком витезу Карађорђеве звезде, забележено је да се прославио у извиђачким и диверзантским акцијама у Првом балканском рату и добио медаљу за храброст. У Другом балканском рату, Ђорђе је после битке на Брегалници поново одликован медаљом за храброст, а у Првом светском рату, за јунаштво на Церу и у Колубарској бици, орденом Карађорђеве звезде, као и орденом Белог орла. Командовао је на Солунском фронту најелитнијом, другом четом Гвозденог пука и прославио се у борбама за коту 1212, где је заробио 45 непријатељских војника и једног високог официра, а за тај подвиг је добио и други орден Карађорђеве звезде са мачевима. У току само месец дана четири пута је рањаван. Када је издао наредбу о похвалама 1917. године, командант 1. армије Живојин Мишић навео је да је поручник Ђорђе Милачић "показао у свим борбама да је неустрашив јунак". "Он може служити као пример највеће храбрости и пожртвовања", записао је војвода Мишић о Ђорђу Милачићу, носиоцу две Карађорђеве звезде са мачевима, три ордена Белог орла, златне и сребрне медаље за храброст, као и француског Ратног крста са палмом. Иначе, Ђорђа су 1941, као пуковника југословенске војске, окупатори одмах интернирали у Немачку, одакле се вратио после рата. Божидар Милачић је Карађорђеву звезду заслужио у одреду војводе Вука на Солунском фронту код Лерина. Он је залегао за митраљез да би спасао своје ратне другове и погинуо штитећи им одступницу. Опевао га је познати песник Милосав Јелић. Братимир Милачић је у време повлачења српске војске преко Албаније остао код куће, јер је био тешко рањен. У време Топличког устанка он се прикључио војводи Кости Пећанцу као његов ађутант. Страдао је две године касније, код Пећи. Он је у породичној воденици Милачића сачувао велики део докумената о Топличком устанку. Посмртно је одликован сребрном Карађорђевом звездом. И Бранислав је прошао албанску голготу, борио се на Солунском фронту у редовима Гвозденог пука као и његова браћа. У чину потпуковника дочекао је априлски рат 1941. године и, као и брат Ђорђе, одведен је у заробљеништво. По повратку у Прокупље, био је један од најугледнијих грађана.Душан Милачић, као ђак-наредник, после повлачења преко Албаније, послат је у Француску на школовање. Тамо је касније и докторирао, био један од наших најбољих преводилаца француске књижевности и управник Народне библиотеке. У Прокупљу не постоје споменици јуначкој браћи Милачић, нити има улица са именом неког од њих. Само још потомци чувају документа која сведоче о слави њихових предака.