tag:blogger.com,1999:blog-25716590545147680422023-07-19T00:02:45.020-07:00Отачаствени Бутик-СвеСрбијаОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.comBlogger66125tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-59190206458183050682017-07-06T02:22:00.000-07:002017-07-06T02:22:33.249-07:00Мајица Дубровник!<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjUWRsIdODrtG-x--5yqihF6C4DcQBkHEZcVlh3PbqxPTy3hAO9sAafHlmQyFksr255YSL3j-otKJ2aEGgCiBppd7F_itlMTr1YhH148vQeCcT-tfCHMCbV_NxWm-_VkCk7t-x-zyN1yog/s1600/1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1206" data-original-width="1600" height="241" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjUWRsIdODrtG-x--5yqihF6C4DcQBkHEZcVlh3PbqxPTy3hAO9sAafHlmQyFksr255YSL3j-otKJ2aEGgCiBppd7F_itlMTr1YhH148vQeCcT-tfCHMCbV_NxWm-_VkCk7t-x-zyN1yog/s320/1.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgea8wAXGFRBvRDKFkp_xIoWcPLglxhG2S69qR2nvcW18sHVACj39xJUu-yCDwS9mgk7XTAFBeWsajN5stS9somAGYhPv9E_C6SzjiPww96L-EEWKp-qlgXDNDH-4oLiSYO6pUj9ciQCxM/s1600/13.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1478" data-original-width="1600" height="295" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgea8wAXGFRBvRDKFkp_xIoWcPLglxhG2S69qR2nvcW18sHVACj39xJUu-yCDwS9mgk7XTAFBeWsajN5stS9somAGYhPv9E_C6SzjiPww96L-EEWKp-qlgXDNDH-4oLiSYO6pUj9ciQCxM/s320/13.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjt-K5o1mvkxpAoEzdbhq7I1NcUFkombqwIVO-Y2-NsFEjguNxJbAXmqCUo95rUUMoztcWjl3OyCFtPAyFfO0fTr7fSAjQnecahleNNxRtGG29lXf9QMJRhghiCmAG1wvKcr75jK26iMAQ/s1600/12.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjt-K5o1mvkxpAoEzdbhq7I1NcUFkombqwIVO-Y2-NsFEjguNxJbAXmqCUo95rUUMoztcWjl3OyCFtPAyFfO0fTr7fSAjQnecahleNNxRtGG29lXf9QMJRhghiCmAG1wvKcr75jK26iMAQ/s320/12.jpg" width="320" /></a></div>
<span style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;">МАЈИЦА ДУБРОВНИК!</span><br style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;" /><span style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;">Састав:памук/ликра (95-5%)</span><br style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;" /><span style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;">Штампа сито/водене боје</span><br style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;" /><span style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;">Ојачање око врата</span><br style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;" /><span style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;">Етикете/амблем жакар</span><span class="text_exposed_show" style="background-color: white; color: #666666; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;"><br />Проузведено у СвеСрбији<br />Цена 1200рсд+птт</span>ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-24595774986483676602017-07-04T00:05:00.004-07:002017-07-04T00:05:54.340-07:00ЖИВКО КОРАЋ-последњи србски хајдук Баније!<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihljaFQsDc-5gOgiembz0M5s4t1Kyo4jayJzSvzBLV17OdrT2fLJlWbz_9wY_JyXytDjYwydTeexobX7fyxpFAEBjCmn6GKCp20KB8YiUwiAdbPG9TFqdIAl70KxnNYwSeQS27AiVCXr8/s1600/csm_zivko-korac-izdvojena_3e6abcc81c.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="800" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihljaFQsDc-5gOgiembz0M5s4t1Kyo4jayJzSvzBLV17OdrT2fLJlWbz_9wY_JyXytDjYwydTeexobX7fyxpFAEBjCmn6GKCp20KB8YiUwiAdbPG9TFqdIAl70KxnNYwSeQS27AiVCXr8/s320/csm_zivko-korac-izdvojena_3e6abcc81c.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Живко Кораћ је рођен 29. октобра 1957. у Великом Шушњару у срцу Баније у породици великих верника, због православне свести и великог патриотизма никад није био члан комунистичке партије, што му је била препрека да добије посао у великим фирмама.</div>
<div style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Одмах на почетку ратних сукоба Живко се одазива позиву и ступа у одбрану српских села и градова на Банији. Такође је био јако поштован због своје благе нарави али и одличног <span class="text_exposed_show" style="display: inline; font-family: inherit;">сналажења и познавања терена на простору Баније. Током рата је био и два пута рањаван, на Бенковцу и у операцији “Коридор“.</span></div>
<div class="text_exposed_show" style="background-color: white; color: #1d2129; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px;">
Августа 1995. Хрватска покреће злочиначку операцију “Олуја“ са којом успева да протера српско становништво и почини масовне злочине.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Током повлачења српских избеглица, Живко је својој породици рекао:</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
„Ви идите а ја не дам своју кућу и своју земљу“.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Након тога Живко одлази код своје бaкe у Велики Шушњар где се скрива кратко време, ту убрзо убија хрватског војника који је често долазио у то већ опљачкано и протерано српско село. После тога Живко облачи униформу Српске војске Крајине узима наоружање и одлази у шуме.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Хрватска власт организује потеру за како они наводе “одбеглим четником“ ту се укључује полиција и војска Хрватске, те им се придружују и ловци из ловачког друштва “Фазан“ који под маском лова на дивље звери увелико учествују у потери. Поред великог броја наоружаних људи ту су још укључени пси трагачи и хеликоптери. Живко Кораћ је једину предност имао у томе што је Банију знао као свој џеп.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Током хајдуковања Живко је ликвидирао још троје Хрвата како би избегао откривање, међу њима био је и један ловац који је кренуо да ухвати ту “дивљу зверку“ јер је новчана награда била јако примамњива. Живко никад није терорисао народ, а могао је да је хтео, такође је могао прећи преко Уне на територију Републике Српске аил није, јер му је родна груда била светиња.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
На Српску нову годину 14. јануара 2001. кад је планина била без лишћа, Кораћа коначно успевају да обколе, тај дан је борба са Живком трајала 2 сата јер је током бежања Кораћ пружао отпор бацајући бомбе на хрватске полицајце.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Видевши да се нашао у безизлазној ситуацији и без помишљања на предају, Живко је активирао бомбу и ставио себи на прса.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Кад су се муповци коначно усудили да приђу мртвом телу Кораћа, видели су на њему униформу Српске војске Крајине која им је након 5 година још једанпут запрскосила на Банији.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Кораћ је иза себе оставио сина и ћерку.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Кораћев подвиг одјекнуо је међу Србима у Хрватској, а и многи Хрвати имали су поштовање према војнику РСК који је пет година одбијао да се преда. Како би спречили ширење прича о његовом подвигу хрватска телевизија је чак снимила и документарни филм покушавајући да Кораћа прикажу као злочинца са проблематичном предратном прошлошћу.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Њихови покушаји су безуспешни, легенда о Живку Кораћу, последњем активном војнику РСК наставља да живи.</div>
<div style="font-family: inherit; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
СЛАВА МУ!</div>
</div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-4347235029080824852017-06-08T02:51:00.000-07:002017-06-08T02:51:10.909-07:00Мајица Чикаго/белаНаш најтраженији модел коначно и на белој позадини. Као и до сада у изради су коришћени најквалитетнији материјали домаће проуводње. Умбро сингл памук 180г/м2 у комбинацији са сито штампом на бази водених боја гарантује квалитет и дуготрајност, док жакар етикета и амблем представљају савршене детаље на мајици. <div>
Модел је доступан у величинама С,М,Л,ХЛ,2ХЛ,3ХЛ.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjGa8cFY2oe3MMM30S1zOSuTSvwsNnTt7oXQ-VxmRtQbFosA69U48pxFN65tDg1vk-GwAc5E5a2DkC9gQDvxb5TkQQ5nXugUBOtuhfU4mDHDTQjlo8cXXf6Jn8vNl6Pot3UuDmXvhLHCY/s1600/cika1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1280" data-original-width="1600" height="256" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjGa8cFY2oe3MMM30S1zOSuTSvwsNnTt7oXQ-VxmRtQbFosA69U48pxFN65tDg1vk-GwAc5E5a2DkC9gQDvxb5TkQQ5nXugUBOtuhfU4mDHDTQjlo8cXXf6Jn8vNl6Pot3UuDmXvhLHCY/s320/cika1.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjfmELBKdb6-ct9OaKH89_UlbuNj8dnYo8srXp7_AFiK3VBVqm5ct-DAl3hlOYwvPs43gNrscWo9M6uV3HNjydzKVR_HoMgb58MFrgWkNqO1WXHtWHadVxkFJsVQZJHXVRx2VaYg3GOg6o/s1600/SDC12567.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjfmELBKdb6-ct9OaKH89_UlbuNj8dnYo8srXp7_AFiK3VBVqm5ct-DAl3hlOYwvPs43gNrscWo9M6uV3HNjydzKVR_HoMgb58MFrgWkNqO1WXHtWHadVxkFJsVQZJHXVRx2VaYg3GOg6o/s320/SDC12567.JPG" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMBWPj7qRxuOBFOkFnfLjicFWMgNvwydcTdZv6URKuEJ9nyRLvaJoXsYqB4T4pVK2ll6e5h3Dlc4d-YjK_QEDL1kdwPNqiiwCU3goYSilKDDvDku1Xa-6vNxyic9MNutx9dh8lZIBbHRk/s1600/B5VKlVk.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1000" data-original-width="1500" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMBWPj7qRxuOBFOkFnfLjicFWMgNvwydcTdZv6URKuEJ9nyRLvaJoXsYqB4T4pVK2ll6e5h3Dlc4d-YjK_QEDL1kdwPNqiiwCU3goYSilKDDvDku1Xa-6vNxyic9MNutx9dh8lZIBbHRk/s320/B5VKlVk.jpg" width="320" /></a></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /><div>
<br /></div>
</div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-15708513680252147652017-06-07T01:28:00.000-07:002017-06-07T01:28:15.547-07:00ЉУБИША САВИЋ МАУЗЕР (1958-2000)<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="background-color: white; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; font-weight: bold; text-align: start;">Таквог човека, каже саборац, могао је убити само онај ко не зна ни шта је рат, ни шта је Српство.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZq8UixfYIlMox2cF3d_u64sDuEcVZIXhvmT4RBpu-DmjI9DSUugzf612aBvMWc8jzT-UgywmgDkWIbmoKjG-Gbj0WzvKGe42l8QRfUBNFOys6efEtUzXroLo4r8p00JSymPPMGW4bBm4/s1600/18893418_1089338307834543_3713212758723864582_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="540" data-original-width="540" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZq8UixfYIlMox2cF3d_u64sDuEcVZIXhvmT4RBpu-DmjI9DSUugzf612aBvMWc8jzT-UgywmgDkWIbmoKjG-Gbj0WzvKGe42l8QRfUBNFOys6efEtUzXroLo4r8p00JSymPPMGW4bBm4/s320/18893418_1089338307834543_3713212758723864582_n.jpg" width="320" /></a></div>
<span style="background-color: white; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px;">Рођен 1958. године у селу Ковачићима поред Бијељине. До рата је радио као социјални радник у Бијељини. Жена Бојана, исте струке, имају два малољетна сина, у моменту Маузерове погбије. Али, иако је могао имати пола града, и после рата са породицом остао у двособном стану при Центру за социјални рад. Заједно са Арканом одлучујуће допринео ослобађању Бијељине, од муслимана. Постаје командант гарде "Пантери", која је била једна од најелитнијих јединица у РС.</span><br />
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
Иако један од оснивача СДС-а, почетком 1996. напушта владајућу партију, због како сам каже "лопова који су је упропастили", и оснива Демократску странку РС. Постаје посланик Скупштине РС као носилац листе Демократско-патриотског блока. За стање у РС знао је да каже да је груба и примитивна копија система у Србији. Кад је Биљана Плавшић кренула у борбу криминала, Маузер јој је био један од главних ослонаца.<br style="box-sizing: border-box;" />До краја се борио против уновчавања српства вођен сопственим мотом: "Кад одузмемо од оних који су у рату узели све што нису имали, и одужимо се онима који су за Отаџбину дали све што су имали, можемо рећи да имамо државу." Због тога је, кажу, морао да плати. Онај ко се сав посветио борби против криминала, убијен је као последњи криминалац.<br style="box-sizing: border-box;" /><br style="box-sizing: border-box;" />Почетком 1998. именован је за начелника Управе полиције РС. Тук’о га глас да хоће да гања све живо. У том гањању, у јулу 1998. године, догодио се атентат на њега. Приликом постављања експлозива под његов аутомобил погинули су Владимир Неретњак и Стојан Максимовић, за које се испоставило да су активни официри ВРС.<br style="box-sizing: border-box;" />У сриједу увече, 7. јуна 2000. године у Бијељини је калашњиковом изрешетан и убијен.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
Критичне вечери Маузер је пошао у село Велика Обарска да врати џип семберском млинару Чеди Павловићу. Километар од центра, код жељезничке станице, кад је стао да прими у кола времешну Јелисавету Љубојевић која је стопирала, изрешетан је из аутоматског оружја. Полиција је саопштила да су убице биле у црвеној тојоти, регистарска таблица "099-Ј-206", за коју се испоставило да је украдена и да је власништво бијељинског ДП "Напредак". Аутомобил, два калашњикова и одјећа нападача, пронађени су на магистралном путу за Угљевик, у селу Хасе.<br style="box-sizing: border-box;" />Неколико дана касније, начелник бијељинског Центра јавне безбедности Саво Цветиновић саопштава да није утврђено коме припадају отисци пронађени у аутомобилу, да ће све зависити од тога куда буду водили трагови, те да је затражена помоћ СФОР-а, који је тог дана изводио вежбе. И то би, што се тиче полиције, било све.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
На Маузеровој сахрани хиљаде људи у родним Ковачићима. Опело служи владика зворничко-тузлански Василије, присутни и представници МУП РС и ВРС, ветерани из "Пантера"... Присутан и ловац на Тита, Никола Каваја. Пита, јел’ смо комуњарски или четнички лист, кад сазна, каже да оно што од њега чујемо, можемо да публикујемо. Маузера упознао преко "поште", док је био у затворима САД, по повратку у Отаџбину срео се са тим човеком, јунаком и српским патриотом неколико пута. Био му је брат, и по пушци, и по крви, и по идеологији, тешко му пала његова смрт, воли јунаке. Завршава упозорењем – "Ово што сам ти каза', немој да ми окренеш, ја ћу те потражит"...</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
Саговорници блиски Маузеру упознају нас са "генезом" његове ликвидације. Сметао и Палама и Београду, знао како иде линија командовања. Био опасан зато што није само говорио, рецимо, да је Слободан Милошевић највеће зло српског народа, имао муда и да нешто уради, и то се знало, то су понајбоље знали они горе. Иако му је, због прекорачења овлашћења у истрази поводом убиства Срђана Кнежевића доживотно забрањен рад у полицији, његова реч и информација су у круговима владе, па међународне заједнице, имали снагу функције. Наводно му је Додик понудио место саветника за националну безбедност.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
Како се много шпекулисало са тим да ли је Маузер на хашкој листи, Хаг се није изјашњавао, у неким круговима је "проваљено" да он има специјалан статус сведока оптужбе. И мада је, кажу, Маузер одбијао све врсте контакта са таквим полазиштем, многи су се уплашили његовог евентуалног добровољног одласка у Хаг. Сам је, у шали, говорио да ако оде, биће градоначелник затвора, а Момчило Крајишник његов заменик.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
Познаваоци прилика кажу и да је истрагом око убиства Срђана Кнежевића <span style="box-sizing: border-box; font-weight: bold;">дошао и до података о убиствима у Србији, да је то <span style="box-sizing: border-box; color: red;">главни разлог његовог смењивања</span> са места начелника Управе полиције РС , у чему су се поклопили интереси домаће мафије и међународне заједнице</span>. Да је знао много, и све бележио. Да је све на "сигурном". Међу знаке упозорења убрајају скорашњу ТВ изјаву "под Палмом" радикалног србијанског политичара да је Маузер био јунак у рату, али да је после рата почео да потказује друге да би се лично опрао, те емисију фантомске паљанске Телевизије С, у којој су двојица које је Маузер оптужио за убиство Кнежевића, поводом његове одговорности због малтретирања и лажних оптужби, изјавили да за Маузера постоје три правде – правосуђе, божанска и земаљска правда. На крају ће нам рећи да је Маузеровим убиством атмосфера страха и несигурности пресељена из Србије у РС, а у вези са адресом убица, да је у бројним убиствима у Србији "било доста мобе из РС – дошло време да се мобе врате".</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
БОРБА СА КОПИЈОМ: Један од седам свештеника говори над одром Маузера да се може претпоставити да његовим убицама није ни први, ни последњи, да је рафал испаљен у њега рафал у све честите Србе и патриоте, да су све велике империје пропале онда кад су се превише осилиле, а поготову су пропале злочиначке групе и појединци злочинци...</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
Сунце упекло, километарска колона се пружила ка породичном гробљу у Ковачићима. Пред раком говори начелник општине Драгомир Љубојевић (СДС), чиновнички, о оцу, супругу, сину, команданту, политичком раднику који је у срцу увек био социјални радник; генерал ВРС у пензији Будимир Гајић износи "личну процену и оцену" да је Маузерова смрт проистекла из његове борбе за правду и ред у овој држави. <br style="box-sizing: border-box;" />У име "Пантера" се опрашта Душко Тузланчић, који рече да за све што је покојник урадио од ’92. до 2000, а урадио је много, од државе није добио ни хвала, и рече да кад би хтео да запрети убицама, како би им требало запретити, рекао би, пожурите ако хоћете још кога да убијете, имате времена, можете нас наћи у реду пред неком од амбасада земаља које су то заслужиле, ова то сигурно није...</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
Бројна сарајевска гласила су га оптуживала за злочине и писала писма Хашком Трибуналу, али га нико из Хага није позвао.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
<br style="box-sizing: border-box;" />Aутор: Драган Тодоровић<br style="box-sizing: border-box;" />17.06.2000.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans"; font-size: 14px; margin-bottom: 10px; word-wrap: break-word;">
<br style="box-sizing: border-box;" />17. априла 2010. године, Тужилаштво БиХ је осудило осумњиченог криминалца Ђорђе Ждрале на 20 година робије за убиство Љубише Савића Маузера.<br style="box-sizing: border-box;" />Међутим, није речено ко су налогодавци убиства Маузера.</div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-27492518137656476832017-05-22T22:50:00.001-07:002017-05-22T22:50:51.376-07:00Операција Коридор<div class="subtitle" style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
<strong style="box-sizing: inherit; line-height: inherit;">Хуманитарна операција, иницирана тешким стањем тек рођених беба и хроничних болесника претворила се одсудну битку за опстанак српског народа у Босни и Херцеговини, једну од ретких у том рату у којој није почињен ниједан злочин и испоштоване су све ратне конвенције.</strong></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0WYhChQqIySzhYDRzlENsNYL4qZ4by7AZq9iEXtxZmXwjxr6S9Og4VgLG3pKA5u3wwlxwq9pnJ-eU_66i1K1wE5T96yPwEPjEABYSvdKDf-vK3MGmBBfn2IXj5sTFWYpuz-PCUiL8Qww/s1600/koridor2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0WYhChQqIySzhYDRzlENsNYL4qZ4by7AZq9iEXtxZmXwjxr6S9Og4VgLG3pKA5u3wwlxwq9pnJ-eU_66i1K1wE5T96yPwEPjEABYSvdKDf-vK3MGmBBfn2IXj5sTFWYpuz-PCUiL8Qww/s320/koridor2.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Мало је догађаја из протеклог крвавог грађанског рата на простору Босне и Херцеговине који одишу искреним витештвом када су у питању дејства све три зараћене стране, а историја ће забележити и да је мало ратних операција српске војске које се могу поредити са славним подвизима предака из балканских или, рецимо, Првог светског рата.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Ипак, у кланици до јуче братских народа у “босанском лонцу” издваја се војна акција “Коридор”, због мотива који су до ње довели, али и због чињенице да је остала неукаљана са становишта поштовања свих писаних и неписаних норми и конвенција ратовања.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
“Битка за бебе“ или “Битка за пут живота“, како многи називају акцију која се одиграла пре тачно 24 године, била је пре свега хуманитарна операција, иницирана тешким стањем тек рођених беба и хроничних болесника у болницама на територији коју су под својом контролом држали босански Срби.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Касније ће се испоставити да је ово била одлучујућа битка за опстанак српског народа у Босни и Херцеговини и епопеја која је практично поставила темељ за конституисање српског ентитета, Републике Српске, чији је статус касније потврђен Дејтонским споразумом из децембра 1995. године.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Тринаест беба и хеликоптер без дозволе</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Када су војници Армије Босне и Херцеговине извели напад на колону војника ЈНА у Тузли пресечена је и последња саобраћајница која је повезивала западне делове Републике Српске са Србијом, заправо оним што је остало од Социјалистичке федеративне републике Југославије.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Током маја 1992. године Модрича, Дервента и околна места су дошла под војну управу хрватске војске, чиме су се снаге ХВО спојиле са муслиманским снагама у Градачцу и тако пресекле све путне правце из Крајине према Србији и остатку света.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Историчар Неђо Малешевић за портал Експрес.нет објашњава како је Међународна заједница својим санкцијама довела у питање опстанак Срба на подручју читаве Босанске Крајине:</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
– Одлуком Савета безбедности Уједињених нација, која датира од 21. маја 1992. године, забрањивао се сваки цивилни саобраћај са аеродрома у БиХ, чиме је Крајина изгубила ваздушну везу са Србијом.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Прекидањем комуникације дошло је до несташице у свим сферама живота, због чега се над народом Републике Српске и Републике Српске Крајине надвила злокобна претња потпуног истребљења – тврди Малешевић.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Прве последице прекида везе са Београдом осетиле су крајишке здравствене установе, које остају без елементарних средстава за рад, попут кисеоника за инкубаторе. У стању потпуног хаоса тражило се брзо решење како би се народу Босанске Крајине и Посавине дала нада да ће преживети и опстати.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
У то време у бањалучком породилишту рађа се тринаест беба којима је, углавном због превременог порођаја, био неопходан кисеоник.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
И поред алармантне ситуације, Међународна заједница није дозволила да из Батајнице полети хеликоптер са свом потребном медицинском помоћи, у којој је била и течност за хемодијализу бубрежних болесника.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Остао је прикован за писту чекајући дозволу, које није било, што је претило да цео случај претвори у трагедију.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Коридор мора бити пробијен!</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
У очајничким покушајима да се спасе недужни животи власти Српске Републике Босне и Херцеговине (која касније прераста у Републику Српску) прво су очајнички покушале да искористе индустријски кисеоник, кога је у извесним количинама било у граду, али он нажалост није био одговарајућег квалитета да би се употребио у медицинске сврхе.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Наш саговорник објашњава да је смрт 12. беба у бањалучком породилиштву био преломни тренутак за покретање акције.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
– Пратећи читаву ситуацију, први крајишки корпус који се још увек налазио у Славонији и чекао да дођу мировне снаге из Непала и Јордана, послао је део својих јединица да брани српско становништво на територији Дервенте, коју су заузеле регуларне јединице хрватске војске.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Након смрти дванаест беба у Клиничком центру у Бања Луци није било пуно могућности; или кренути у напад или дозволити хуманитарну катастрофу.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Одлучено је да се крене у акцију пробоја Коридора живота одрађена је тактички перфектно, што доказује и чињеница да се ова операција данас изучава на војним школама неких земаља НАТО.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Разлог за анализу те акције је војна доктрина по којој војска не креће у напад ако омјер снага није три на према један, док је српска војска на почетку Битке за пут живота имала однос снага 1 на према 1,7, односно са 14.800 војника извршила је напад на 25.500 непријатељских војника.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Друга ствар због које се врше анализе ове операције је то што, и поред драматичне ситуације, није извршен појединачни ни системски злочин, као што је то био случај само неколико месеци раније са операцијом ХВО у месту Сијековац – закључио је Малешевић.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Генерал Момир Талић, који је одређен за команданта операције, издаје тадашњем начелнику Штаба прве оклопне бригаде и комаданту Тактичке групе један, Новици Симићу, наређење, а њихов пресретнути телефонски разговор изгледао је овако:</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
-Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да деца умиру!</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Управо последња реченица генерала Момира Талића је био сигнал да се окупе све јединице тадашње ВСР БиХ и заједнички крену у продор.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
<strong style="box-sizing: inherit; line-height: inherit;">Тузлански трик</strong></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Операција Коридор почиње 14. јуна 1992. године на два фронта: борбама на Церу код Дервенте које трају два дана, и у којима војска Републике Српске пробија линије које је заузимало Хрватско веће одбране, те креће у даље ослобађање Посавине.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Упоредо, припадници 16. крајишке моторизоване бригаде ВРС под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоја, крећу у напад на јужном делу дервентског ратишта.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Према подацима хрватског генерала Мартина Шпегеља, у Посавини се тог лета 1992. налазило осам бригада ХВО и петнаест бригада ХВ које су се измењивале или су све време биле присутне.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Ратни репортери су у то време јављали са терена како је морал јединица на висини, толико да су команде имале проблем да обуздају војску и официре на нижим нивоима како не би направили превише дубок продор у непријатељску територију.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Генерал Миленко Курдешић за “Експрес“ портал говори о томе како су текле припреме и сама операција:</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
– Одлука је морала да се донесе на брзину, међутим, проблем је био што није било довољно слободних снага Првог корпуса, јер су углавном већ биле распоређене на положајима у западној Славонији.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Тада је уследило прегруписавање снага из западне Славоније, формиране су три тактичке групе, а за комаданта Прве групе постављен је покојни генерал Новица Симић, који је из правца Добоја преко Дуге Њиве кренуо на Модричу и Оџак.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Друга група је била под командом пуковника Милета Новаковића и чиниле су је углавном јединице из Книнске Крајине, зато што су и њихове све везе са Србијом биле прекинуте.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Последња тактичка група била је под командом такође покојног генерала Славке Лисице, која је имала задатак да ослободи Брод из правца Дервенте.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Ове тактичке групе имале су снагу еквивалентнму једној бригади, а главно командно место генерала Талића било је на Дугој Њиви.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Након формирања тактичких група и расподеле задатака све је било спремно да се крене у напад, присећа се Курдешић.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Борбе су интензивиране 24. јуна када је артиљерија ВРС снажним нападом навела Армију Босне и Херцеговине на погрешан закључак да српске снаге желе да заузму Тузлу.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Због одлично одрађене пропагандне борбе олакшан је продор према Модричи, јер је Армија БиХ преусмерила своје јединице ка прилазима “граду соли”.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Завршне припреме за напад на Модричу одрадили су припадници јединице “Вукови са Вучијака”, под комадом Вељка Миланковића, који је, како сведоче очевици, издао наређење: “Нож на пушке. Јуриш! За мном!” – и практично уличном борбом “прса у прса” заузео важно упориште Јакеш.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Брзим нападом са обе стране реке Босне, из правца Дервенте и Добоја, Модрича је заузета без већих борби, јер су се припадници хрватских и бошњачких снага убрзано повлачили испред српске војске, уз минималан отпор препуштајући своје положаје.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
– Део Коридора који је ишао из правца Шамца према Дервенти је ослобођен 28. јуна 1992. године што је био успех Прве и Друге тактичке групе, док је Трећа каснила и Брод ослободила тек 7. октобра 1992. године – прецизира Курдешић.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
<strong style="box-sizing: inherit; line-height: inherit;">Пробој на Видовдан</strong></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Одлична обученост и тактичка спремност генерала Војске Републике Српске могла се видети и у самом току операције.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
– Треба напоменути да је после извесних борбених дејстава, да би се појачао и убрзао пробој Коридора, уведена у борбу и 16. моторизована бригада, која је као и Први корпус раније обављала задатке на простору западне Славоније.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Они су распоређени на потезу Подновља и Липе одакле су у веома кратком времену избили на реку Саву, што је увелико олакшало посао осталим јединицама, констатује генерал.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
На Видовдан 1992. године тадашњи пуковник а будући генерал, Новица Симић, у Модричи је поздравио је борце и народ будуће Републике Српске:</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
– Коридор за Југославију је успостављен, пут је слободан. Срећно! – чиме је операција Коридор и званично завршена. У операцији „Коридор“ су према званичним подацима погинула 293 војника ВРС, а 1.129 припадника српских снага теже је или лакше рањено.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Према извештају Оперативне групе Источна Посавина Хрватске војске губици ХВО и ХВ су износили 1224 погинула и 6.240 рањених.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Прва возила која су прошла кроз новоуспостављени Коридор били су хуманитарни конвоји са храном и преко потребном медицинском опремом, чиме је спречена даља хуманитарна трагедија.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
За неке је, нажалост, већ било касно. Последња бањалучка беба, мала Слађана Кобас, своју борбу је окончала 14 година касније, услед болести која је настала као последица недостатка кисеоника у породилишту.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
(Експрес.нет)</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
Извор: <a href="http://www.srbijadanas.net/operacija-koridor-evo-kako-je-srpska-vojska-ginula-za-12-beba-na-vidovdan-pre-24-godine-video/" rel="noopener noreferrer" style="box-sizing: inherit; color: #0078a0; cursor: pointer; line-height: inherit; text-decoration-line: none;" target="_blank">СРБИЈА ДАНАС</a></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #222222; font-family: "Open Sans", sans-serif; font-size: 16px; line-height: 25px; margin-top: 10px; padding: 5px 5px 0px 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
<br /></div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-49910981904418543582017-05-20T04:02:00.002-07:002017-05-20T04:02:25.908-07:00Свештеномученик Недељко Стреличић<div style="background-color: #f6f6f6; color: #3e3e3e; font-family: Roboto, Arial; font-size: 15px; line-height: 22px; padding: 0px 0px 20px; text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjGatgQtTWGs19rYQQTjb9_XXoQi2pblgkyYPp7DtzUqV2XynmWrQzTQQf2VHg0UGbffC_EcmvCLm8muePlSMTX8TnlgheQp8if55VJYgp5To8entbz4Z6tzm6lGA750DEjym9YfzeRv9c/s1600/sv-nedeljko.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjGatgQtTWGs19rYQQTjb9_XXoQi2pblgkyYPp7DtzUqV2XynmWrQzTQQf2VHg0UGbffC_EcmvCLm8muePlSMTX8TnlgheQp8if55VJYgp5To8entbz4Z6tzm6lGA750DEjym9YfzeRv9c/s640/sv-nedeljko.jpg" width="243" /></a>Свештеник Недељко Стреличић, парох кнежевачки, рођен је у селу Пусто Шилово, срез Лесковачки, 26. фебруара 1907. године у сеоској породици. Школовао се у Косовској Митровици, а Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену је завршио 1929. са одличним успехом. Оженио се исте године са Браниславом, ћерком свештеника Стојана Гвоздића из Призрена. Рукоположен је у ђаконски, а потом и свештенички чин 1930. године и постављен за пароха у Приштини. Године 1931. уписао се на Богословски факултет у Београду и исте године постављен је на парохију у околини Београда. Јануара 1935. године, благословом патријарха Варнаве, постављен је на парохију кнежевачку са седиштем у манастиру Светог Архангела Михаила у Раковици.<span id="more-3562"></span> Дипломирао је на Богословском факултету 1936. године. Отац Недељко је у свом апостолском службовању на парохији имао велико разумевање и помоћ парохијана и црквеног одбора. Од 1937. до 1939. године, заједно са Повереништвом за изградњу храма, успео је да сагради раковички храм Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, као и парохијски дом, а све уз благослов и материјалну помоћ патријарха Варнаве, ктиторке Јелене Радојкић, и других богољубивих људи, по пројекту инжењера Михаила Радовановића и професора Зађине. На дан освећења храма 24. јуна 1939, када је и прослављана храмовна Слава, које је извршио преосвећени епископ Дионисије, викар Његове Светости, отац Недељко је одликован правом ношења црвеног појаса, а орденом Светог Саве ктиторка, председник и остали чланови Повереништва за градњу.</div>
<div style="background-color: #f6f6f6; color: #3e3e3e; font-family: Roboto, Arial; font-size: 15px; line-height: 22px; padding: 0px 0px 20px; text-align: justify;">
Отац Недељко је био високог раста, пријатан са људима, угледан и веома тактичан. Одличан беседник и појац, био је узоран свештенослужитељ Цркве Христове. Рат и немачку окупацију провео је на парохији све до „ослобођења“ Београда. Све време рата бавио се милосрдним радом, организовао је прикупљање хране и друге материјалне помоћи сиромашном народу, удовицама и ратној сирочади. Прикупљао је намирнице за рањенике у болницама, као и ратним заробљеницима којима је паковао и слао пакете у логоре. Ратне 1944. године предложио је да се на дан храмовне Славе изостави послужење гостима, а да се новац који је за то предвиђен поклони дечјем избегличком дому у манастиру Раковица и једном броју парохијана подели новчани износ. Његовог милосрђа се радо још увек сећају староседеоци Раковице који су тада били деца.</div>
<div style="background-color: #f6f6f6; color: #3e3e3e; font-family: Roboto, Arial; font-size: 15px; line-height: 22px; padding: 0px 0px 20px; text-align: justify;">
Одмах после „ослобођења“ Београда, уласком партизана, средином октобра 1944. године, нове власти су према архивски утемељеним проценама ликвидирале око 10 хиљада оних које су сматрали „народним непријатељима“. Тачније, започели су обрачун са носиоцима културног, духовног, политичког и јавног живота окупиране Србије. Марта 1945, у вечерњим сатима, отац Недељко је одведен из свога стана, који се налазио у парохијској кући поред храма, на информативни разговор од стране државних власти (ОЗНЕ) и више се није вратио. Попадија оца Недељка обавестила је Црквену управу да је сазнала како је добри отац Недељко убијен. Остала је сама са малолетним ћеркама Надом и Загорком. По сведочењу мештана, отац Недељко Стреличић је оптужен да је „Љотићевац“, стрељан је без суђења и милости, код данашњег ресторана „Рубин“ у Кошутњаку. Његово тело, као и других грађана Раковице, покопано је у једну од многобројних тајних гробница које су расуте по Београду. Сви грађани пострадали од стране комунистичког режима проглашени су за државне непријатеље и колаборационисте. У марту 1945. године од стране ОЗНЕ убијен је и свештеник Сибин Станковић, парох београдски, који је једно време службовао на парохији у Раковици. Овакву судбину одредили су припадници ОЗНЕ и УДБЕ за око 400 србских свештеника и монаха који постадоше небеска светила земаљској Србији и квасац православних хришћана за будућа времена, сведоци победе Живота над смрћу.</div>
<div align="center" style="background-color: #f6f6f6; color: #3e3e3e; font-family: Roboto, Arial; font-size: 15px; line-height: 22px; padding: 0px 0px 20px; text-align: justify;">
Радуј се, Свети Свештеномучениче Недељко Раковички!</div>
<div align="center" style="background-color: #f6f6f6; color: #3e3e3e; font-family: Roboto, Arial; font-size: 15px; line-height: 22px; padding: 0px 0px 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" style="background-color: #f6f6f6; color: #3e3e3e; font-family: Roboto, Arial; font-size: 15px; line-height: 22px; padding: 0px 0px 20px; text-align: justify;">
преузето саhttp://www.srb-akcija.org/wp-content/uploads/2012/08/sv-nedeljko.jpg</div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-19439585425975603332017-04-20T00:24:00.006-07:002017-04-20T00:24:37.919-07:00Мајица ПРИШТИНСКИ КОРПУС<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUlDl0G9iOp_VmupzwP37N05Yz8ugnHcKYNMa5N8Tsis7vvNXlQXpPyFDdODAnlC7IkbPm154dqxz4FkqhBcVV_hni6M3JwXHH8pHTgmlWRP5LYusnAesc9b_VDLRnTDNaTr5diOTGdHM/s1600/h1.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiUlDl0G9iOp_VmupzwP37N05Yz8ugnHcKYNMa5N8Tsis7vvNXlQXpPyFDdODAnlC7IkbPm154dqxz4FkqhBcVV_hni6M3JwXHH8pHTgmlWRP5LYusnAesc9b_VDLRnTDNaTr5diOTGdHM/s400/h1.jpg" width="400" /></a></div>
<br />
<span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Састав памук-ликра(96-4%)</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Ојачање на врату</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Сито штампа-водене боје</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Етикете жакар</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Произведено у СвеСрбији</span><br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgtI-6hHBrg7_Abd9OcaZQ9JsbVhhKFAnSG63nS0dBwTCH_h2jcjrMf7wyS0MOge8SasU1_nvZJyIMHwIS7cwNOYg9ulsDMH300Xqpe4JQfraQe8BrIvERVn8wouVFe8_2jRv_ZY-1W-yk/s1600/h2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgtI-6hHBrg7_Abd9OcaZQ9JsbVhhKFAnSG63nS0dBwTCH_h2jcjrMf7wyS0MOge8SasU1_nvZJyIMHwIS7cwNOYg9ulsDMH300Xqpe4JQfraQe8BrIvERVn8wouVFe8_2jRv_ZY-1W-yk/s320/h2.jpg" width="320" /></a></div>
<br />ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-18936359508502971072017-04-20T00:17:00.001-07:002017-04-20T00:17:06.553-07:00Заборављеном анђелу, Слободану Стојановићу <div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8CRcO9kD63Jq9woaYzhUJFNJgwceub0CKQ0Mj3Sh4joAqIUNtDuqHFVgFjNiUn-L9QyzVzfWJDKn6zQ8fTRgeE8NQbc-kpQ_WhuRG6vEgAFDCAa_sTA_m6S3Uy1iUBkJm1LxMC3tECP8/s1600/slobodan-stojanovic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8CRcO9kD63Jq9woaYzhUJFNJgwceub0CKQ0Mj3Sh4joAqIUNtDuqHFVgFjNiUn-L9QyzVzfWJDKn6zQ8fTRgeE8NQbc-kpQ_WhuRG6vEgAFDCAa_sTA_m6S3Uy1iUBkJm1LxMC3tECP8/s1600/slobodan-stojanovic.jpg" /></a></div>
<span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Заборављеном анђелу, Слободану Стојановићу</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">- Mихајло Меденица </span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;"><br /></span><br />
<span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Знам да се ниси уплашио када те је Насер Орић зграбио за косу и бацио на земљу, а Елфета Весели исукала нож и…</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Није те заболело док ти је одсецала руке, анђео има крила..</span><span class="text_exposed_show" style="background-color: white; color: #1d2129; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;"><br />Ниси се уплашио краја, није га било, смрт је тог проклетог дана била презаузета, дуго се чекало на њу у српским селима више Сребренице…<br />Не мари, чекао си детиње мирно и послушно.<br />Чему је, уосталом, малено сељаче било научено него да ћутке чека док старији опосле своје?<br />Он тек 11 година, а „чика“ Насер и „тета“ Елфета толико старији, а она још из комшијске куће, није убадала незнанче већ оног Слободана из домаћинске породице Стојановића, који је толико пута стао пред капију да је поздрави.<br />Ниси се плашио ножа, зашто би?!<br />Жалио си „тета“ Елфету, њу је био страх најплављих очију која никако да згасну и склопе се, да не види себе у њима…<br />Дал да јој се јавиш, можда те није познала онако крвавог, без руку?<br />Можда кад заврши с прстима на ногама?! Није мали посао одсећи их детету, онолицке!<br />Нож дохвати по два, па где и омане, али не дрхти Слободан већ она, а опет љута на њега ко да не зна послушно комшијско дете које је толико пута отрчало да јој се нађе на капији…<br />Можда је завршила, шта ће анђелу ноге, има крила..? Може ли сад по свог Жућка, па да се врати оцу, мајци и сестри у збеги из којег је побегао да смакне ланац с псића и поведе га у шуму?!<br />Само још мало, скоро да је „тета“ Елфета опослила све што је имала, а он као толико пута притрчао да јој се нађе?!<br />Ма, само да није тих проклето плавих очију, лакше би „сиротој“ било, брже би опослила, ал плаветнило се не може истргнути ножем и када очи склизну у прашину и крв…<br />Смири се, Слободане, анђеле, ено га Жућко преклан лаје, дозивате на ливаду да га потераш низ стране… Сачекај још само мало, сад ће Елфета, можда је само нож мало отупео па не може из прве да направи рез низ груди, мада и нису то велике груди, али није ни њој лако после толико посла…<br /><br />Не брини, злато, знају отац и мајка где си, не касниш нигде мада ниси никад остао будан до овако ситних сати, али не мари, у комшијском си дворишту…<br />Ето, прорезала је и груди и стомак, видиш како лако клизне нож кад мирујеш?!<br />Шта ће анђелу трбух и прса, анђео има крила, „тета“ Елфета само нож, сине, не плаши се што је њу страх, проћи ће је, само ти умри, зора ће, ваљда им одморити…<br />Слободане, Слобо, анђеле…јеси ли, нема на ножу више места од крви..?<br />Само зажмури и прави се мртав док не оду, ево сад ће ти пуцати у главу, ал то не боли. Уопште!<br /><br />Не јаче од уједа осе, можда и мање, видећеш, само не отварај очи да јој не задрхти рука од страха, срамота је да се одрасли људи плаше деце!<br />Али ти си анђео, праштај, то их понајвише плаши, можеш ли само да свијеш крила док не повуче ороз, немој после да прича по селу како си био немиран, лепетао, узлетео пре него што је…<br />Ето, видиш, ништа! Само тане пролетело кроз главицу и готово!<br />Ма, не брини што свиће, сад ће у тој јами мрак, ал ти си анђео, не заборави, неће ни они док су живи, а живи су и слободни!<br />Живе твоје име и своје проклетство! И то плаветнило очију! Аман, склопи их више, мучениче мали, није пристојно зурити тако…<br />Не бој се, то је само земља, „опраће“ мати мајчицу и панталонице чим те нађу и откопају.<br />Ето, јел дошао отац а није ни читава година прошла док нису пронашли јаму у којој си се скрио!<br />Уплашио их све, анђеле, помислили да ти се нешто догодило, а ти се заиграо за Жућком по облацима…<br />Познао те је тата, јесте!<br />Баш на овај дан пре 23 године, и није се наљутио што немаш ни руку, ни ногу, ни прса, ни…<br />Није ни мајка, не брини, то што плачу и наричу није љутња, већ…<br /><br />Ма, не би разумео, тек си дете, схватичеш кад оддрастеш!<br />Како нећеш одрасти?! Ко ти је напричао те глупости, анђеле?!<br />А, што се небо овако плави данас ако није од твојих очију?! Видиш, одрастао си!<br />Што дуне лахор ако то ти не затрепериш крилима?! Видиш, одрастао си!<br />У каквог си само анђела стасао, шта би „тета“ Елфета и „чика“ Насер рекли да те виде?!<br />Видиш ли ти њих?! Ено их живе твоје име и своје проклетство!<br />Ти, нажалост, живиш заборав, анђелићу, не сећа те се Србија, али опрости нам, јер ти си анђео, а шта смо ми до фукаре која се плаши сећања на тебе колико и Елфета себе у твојим очима?!<br />Мали си, сине, схватичеш.<br />Ајде, пожури, ено га Жућко чак на трећем облаку, чека те, потрчи, није „тета“ Елфета одсекла теби прсте већ себи душу…<br />Потрчи, анђеле, ено и оца и мајке, видиш да нису љути…<br />Не секирај се за нас, ми ћемо те опет заборавити, такви су одрасли, схватићеш кад…</span>ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-84065202620803199922017-04-17T11:21:00.001-07:002017-04-17T11:23:54.106-07:00Милица Ракић<h2 style="font-family: Georgia;">
<span id="ContentPlaceHolder1_lblNaslovZrtve" style="background-color: white;">Милица Ж. Ракић</span></h2>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEja2pNzaSc_sWdNPwXSnZvHUUI-8yBhcoOqKVRVGamvgnCwChnJcG-nG9B86WLeGq7HboHxg1mkoUl9zplI1uAU3o8o1l4B36iOw6WryeCTX7O2qyxW9HgqDNHXX67XBq4y16GToacpraA/s1600/Decije-igraliste-mala-Milica-Rakic-foto-Marko-Todorovic-8-670x446.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEja2pNzaSc_sWdNPwXSnZvHUUI-8yBhcoOqKVRVGamvgnCwChnJcG-nG9B86WLeGq7HboHxg1mkoUl9zplI1uAU3o8o1l4B36iOw6WryeCTX7O2qyxW9HgqDNHXX67XBq4y16GToacpraA/s320/Decije-igraliste-mala-Milica-Rakic-foto-Marko-Todorovic-8-670x446.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<span style="background-color: white;"><br style="font-family: Georgia; font-size: 15px;" /></span>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Милица Ракић (1996-1999) је трагично настрадало дете у агресији односно НАТО бомбардовању СР Југославије у пролеће 1999. године, које је познато још под шифрованим именом "Милосрдни Анђео".</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Милица је имала свега три године када је ракета НАТО авиона погодила њену кућу у београдском насељу Батајница, тог кобног 17. априла 1999. године и усмртила је. Постала је тако симбол страдања и невиних жртава у бомбардовању Србије и Црне Горе, на крају 20. века.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZMx6orQOd-zfwCIUdrOxXduTx4mvkaLa36APDdZg8xHliDJvrnwsSWDLuXC-PwxIch-e93zj_10m49tZCOkyAIIcmMifN8WIhx0bfIEww1CKxXEvpsDdAlWQOfftGUiGOThsZEYmLZfM/s1600/images.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZMx6orQOd-zfwCIUdrOxXduTx4mvkaLa36APDdZg8xHliDJvrnwsSWDLuXC-PwxIch-e93zj_10m49tZCOkyAIIcmMifN8WIhx0bfIEww1CKxXEvpsDdAlWQOfftGUiGOThsZEYmLZfM/s1600/images.jpg" /></a></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white;"> </span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<strong><span style="background-color: white; font-size: 16px;">БИОГРАФИЈА</span></strong></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Милица Ракић је рођена 9. јануара 1996. године у Београду. Живела је у улици Димитрија Лазаревића Раше бр. 8, у насељу Батајница које се налази у београдској општини Земун, на путу према Старој Пазови. Њени родитељи Душица (1959.) и Жарко Ракић (1956.) пре Милице добили сина Алексу рођеног 1990. године, који се веома обрадовао када је добио млађу сестру. Жарко Ракић је иначе Крајишник, родом из села Колунић код Босанског Петровца, који је дошао касних 1970-их година у Земун, у потрази за послом. Радио је као прецизни механичар у предузећу ИПМ - Земун. Упознао је своју будућу супругу Душицу, на Бежанији касних 1980-их година и ожено је 1989. године.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<strong><span style="background-color: white; font-size: 16px;">СТРАДАЊЕ</span></strong></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">24. марта 1999. године, НАТО пакт покреће бомбардовање СРЈ односно Србије и Црне Горе, ради "спречавања" хуманитарне катастофе у јужној српској покрајини Косово и Метохија, јер се тамо већ две године водио прави рат између албанских терориста и српске полиције. Албанске терористе су још од 1996. године војно, економски и технички помагале америчке и британске фирме специјализоване за "мале ратове" и револуције у земљама Трећег света. Тако да је ово било директно мешање НАТО пакта у унутрашње ствари једне суверене европске државе СР Југославије. Већ од првог дана НАТО ракете нису бирале жртве, него су погађали често и цивилне циљеве, односно зграде, куће, школе, болнице, цркве, културно-историјске споменике и др...</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white;"><iframe frameborder="0" height="480" scrolling="no" src="https://www.youtube.com/embed/2M4FXxt7314" width="650"></iframe> </span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Милица Ракић је на дан своје смрти нацртала цветиће лале и залепила на зид. Иначе, Ракићеви рођаци из Републике Српске су од првог дана бомбардовања СРЈ звали да дођу код њих, да се склону, али Жарко није хтео ни да чује.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">17. априла 1999. увече око 21 сат започела је ваздушна опасност над Београдом, што је значило да НАТО авиони поново долазе у своју геноцидну мисију са циљем нових убијања и уништавања. Око 21:45 сати ракета погађа кућу Ракићевих у Батајници. У том моменту мала Милица је била у купатилу на ноши, док је њена мајка Душица отишла за час у собу да припреми Милици кревет за спавање. Врата купатила су била отворена. Одједном се чула детонација, затим прасак и ломњава стакла и купатилских плочица, фасаде... Жарко је потрчао до купатила и видео стравичан призор како му дете мртво лежи на поду, све је било пуно крви, надајући се да је ипак можда жива. Узео ју је у руке, а затим сјурио се низ степенице, па у аутомобил одвезавши је до Земунске болнице. Тамо су је примили дежурни лекари. Тужну вест о смрти мале Милице Ракић, лекари су саопштили Зорану Благојевићу, Жарковом зету у поноћ.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white;"> <span style="font-size: 16px;">Жаркова сестра Милка Благојевић, иначе професор се сећа тог кобног 17. априла:<br />- „Чула сам детонације. На радију су рекли да су гађали Батајницу. Моја снаја Душица се јавила на телефон. Рекла је: Милица је погођена. Нисам тада знала шта то значи... Сада знам и не разумем. Оставила сам код куће сина Илију, шестогодишњака - Миличиног брата. Она му је била најближа... Свима сам рекла да му ништа не говоре. Рекла сам да ћу му ја рећи ако будем у стању.”<br /><br />Богдан Мириловић (71), комшија Ракићевих такође не може да заборави тај страшни дан:<br />- „Моја кућа је преко пута. Чуо сам детонацију. Онда сам чуо врисак. То је био најужаснији врисак који сам икада чуо у животу. Онда кукњаву и запомагање.”</span><br /> </span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Још један комшија Феми Сумети (37), у истој улици из броја 10, се присећа да је после експлозије све било прекривено црним димом који је штипао за очи. У кући преко пута, један од шрапнела је погодио Дражена Јанковића (21):<br />- „Када је експлодирало пао сам доле. Погођен сам у потколеницу... 2011. године су ми извадили парче гелера из ноге али сумњају да је још остало... Играо сам се често са Милицом. Била је тако весела девојчица. Увек је трчкала около...”.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<strong><span style="background-color: white; font-size: 16px;">ГОДИНАМА КАСНИЈЕ</span></strong></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white;"><span style="font-size: 16px;">За Ракиће и Миличину родбину, је време стало, бол не јењава ни после толико година од трагичне смрти њихове Милице, још су у истом стану и свакодневно гледају на зиду рупе од гелера.</span> <span style="font-size: 16px;">У доба Миличине погибије, Душица није знала да је трудна. Одлучила је да ипак роди бебу, тако да је своју трудноћу провела између кревета и батајничког гробља, где је често одлазила да се "исприча" са Милицом. Ракићи су почетком 2000. године добили још једно дете: девојчицу Анђелу, која им је поред сина Алексе једина радост и разлог за живљење. Анђела Ракић, своју покојну сестру зна из родитељских прича и са слике.</span></span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Иначе, Миличину породицу Ракић редовно обилазе политичари и новинари крајем марта или почетком априла, за рад скупљања јефтиних поена. Они тешко живе, крпе крај са крајем... Син Алекса је завршио за кувара, али не може да нађе посао. Жаркова фирма је у стечају, не добија редовно плату, чак ни за толи оброк и превоз.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Поред свега тога породица Ракић је протеклих година трпела невероватне неправде, што им је додатно наносило бол и увећавало тугу за малом Милицом. Прво су општинске власти из Земуна хтели да им сруше кућу, јер је "нелегално" саграђена. У последњем моменту је спречено, јер је комунали инспектор одбио да им сруши кућу, када је чуо да је ту погинула Милица Ракић. У Батајници је покренут фубалски турнир, са именом Милице Ракић. Отац Жарко је редовно долазио на те турнире јер је и сам у младости играо фудбал на позицији левог крила. Док су тај турнир водили Жаркови пријатељи све је било у реду, касније преузимају неки други људи из месне заједнице, који су најправили ујдурму од свега и само блатили име Милице Ракић. Довели су спонзоре, почела су намештања утакмица, а дешавало се да забораве да одрже минут ћутања за покојну Милицу. Жарко им је забранио да користе име његовог детета за тај турнир.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white;"><span style="font-size: 16px;">Породици Ракић ово није била једина смрт у ратовима на простору СФРЈ. Жарков брат Здравко је био специјалац у српској полицији, који је погинуо 1994. у Западној Босни, на ратишту.</span> <span style="font-size: 16px;">Жаркови родитељи су се вратили на огњиште, након "<a href="http://www.zlocininadsrbima.com/Oluja.aspx" target="_blank">Олује</a>" и "Маестрала" у своју родну кућу, која је била запаљена од хрватских бојовника. Умрли су 2007. и 2013.</span></span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<strong><span style="background-color: white; font-size: 16px;">СПОМЕНИЦИ</span></strong></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">У Батајници је направљена спомен чесма са именом Милице Ракић, а у централном београдском парку Ташмајдан, постојао је један споменик са исписаним именима 78-оро деце која су убијена 1999. у бомбардовању НАТО пакта и бронзана спомен-биста Милице Ракић.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Градске власти по налогу политичара су ту бисту склониле 2001. године, да не би вређала и подсећала представнике НАТО алијансе и Европске Уније приликом посете Београду, на стравичне злочине у којима су учествовали 1999. године</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<br /></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white;"><br /><span style="font-size: 16px;"><strong>ОДЛАЗАК У ЛЕГЕНДУ</strong></span></span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">Српска Павославна Црква је покренула иницијативу да се Милица Ракић канонизује, што значи да ће бити проглашена за свеца. У манастиру Тврдош, који се налази на самом југу Републике Српске, код Требиња, направљена је фреска са ликом Милице Ракић, а праве се и иконе. На фресци пише: ''Св.н.муч. од НАТО. Милица дете''.</span></div>
<div style="font-family: Georgia; font-size: 15px;">
<span style="background-color: white; font-size: 16px;">О малој Милици Ракић су данас испеване бројне песме, сврставајући је у ред анђела. </span></div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-55424907027039422252017-04-04T08:29:00.002-07:002017-04-04T08:29:26.166-07:00Никола Марић-ПОСЛЕДЊИ ТРЗАЈ ЖУТИХ<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVVJyvpFURuVGw3fm9lZc1dqkvCqoQU5bgD-eST1-VMCmAYgYh5iUCx-YNrlPwdkxYjQg9PDwwQ_UBs7W2gjNdaJLTDQBrAT-ZPAjQBb2xKrMbp0aD7YuUFOFc-0Heot8Yv71aMZo9Yeo/s1600/haos-dosovski-620x330.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="170" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhVVJyvpFURuVGw3fm9lZc1dqkvCqoQU5bgD-eST1-VMCmAYgYh5iUCx-YNrlPwdkxYjQg9PDwwQ_UBs7W2gjNdaJLTDQBrAT-ZPAjQBb2xKrMbp0aD7YuUFOFc-0Heot8Yv71aMZo9Yeo/s320/haos-dosovski-620x330.jpg" width="320" /></a></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;"><br /></span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">Има ли шта лепше него кад дође дан када највеће демократе престану да верују и демократију и изборе, па потпале мало омладинаца да прљају руке по улицама за њих? Нови пети октобар? Нека хвала.</span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">Има наивне деце, али већина нас је научила лекцију.</span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;"><b style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">Квазиаргумент број 1 – Не ваља више демократија</b></span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">Лију сузе либераша, квази-интелектуалаца, па демократама сада услед набујалих емоција не ваља више ни народ а богме ни демократија. Најјачи аргумент је тај да не може чобански глас исто да вреди као глас Ђуричка, као глас неког тамо гимназијалца, као глас једног од изабраних, једног од ЕЛИТЕ!</span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;"><b style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">Квазиаргумент број 2 – 25% одлучило о мојој судбини кмеее кмеек</b></span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">А затим следи „аргумент“ како је само мали проценат народа одлучио о судбини комплетне нације. Очигледно нису учили ти интелектуалци ваљано статистику да би знали да је овакав резултат валиднији од рецимо анализе репрезентативног узорка. У ствари, ово је и више него репрезентативни узорак, да би се могло закључити да би резултат био ИДЕНТИЧАН и да је 100% бирача изашло на изборе. Дакле, нису вам криви ови што нису изашли на изборе, но сте криви сви ви који се од жутице не лечите. А и ОЕБС каже да је све ок, а у те институције се „демократе“ куну, тако да – нема грешке.</span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">А не, ипак би ред био да се избори организују у недоглед све док не победи БИЛО КО из опозиције.</span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">Пошто сад више демократија не ваља, избори намонтирани – хајмо дајте власт без избора, ајд’ на улице. Досетио се лепо Јанковић. Колико треба човек да буде надриинтелектуалац и промућуран па да заврши на таквом скупу? Мис’им, колико си урбан и интелектуалан од нула до Саша Јанковић. Еј, био човек на пола метра од Јанковића и каже да му је то најбољи поклон за рођендан! Па него како, још да га је Месија додирнуо, напунио би гаће.</span></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<span lang="sr-RS" style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">На изборе сте пристали, на изборе сте позивали, на изборима сте учествовали, на изборима сте ИЗГУБИЛИ. Лаку ноћ.</span></div>
<div align="justify" lang="sr-RS" style="background-color: white; border: 0px none; color: #333333; font-family: Tahoma, Arial, Verdana, sans-serif; font-size: 13px; list-style: none; outline: none; padding: 0px 0px 1em;">
<strong style="border: 0px none; list-style: none; margin: 0px; outline: none; padding: 0px;">Никола Марић</strong></div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-65245783239657553062017-03-29T06:19:00.002-07:002017-03-29T06:19:47.696-07:00КОШАРЕ-ЦРНИ ПЕТАК<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px;">
<br /></div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px;">
Велики Петак 09. април 1999. године.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px;">
Између 04:30 – 05:00ч ујутру</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px;">
<br /></div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px;">
<span style="box-sizing: border-box; font-size: 1.25em; font-weight: 700;">Заседно место Ц3/6 дубинска заседа са изласком на граничну линију са Албанијом</span><span style="font-size: 1.25em;">.</span></div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Само заседно место било је стотинак метара од граничне линије. На ивици шуме смо имали пар ровова одакле смо имали поглед на граничну линију - део Маја Главе и чистину која је водила до албанске карауле Падеж. Ноћу смо се спуштали у дубински део заседе која се налазила у шуми 100-150 метара испод, где смо постављали кружну одбрану (заседу) поред шатора.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Јутро након непроспаване ноћи у заседи понестало нам је воде. Хтели смо да пошаљемо млађу војску по воду, али Грубић их је зауставио. Погледасмо у Грубог изненађено, а он нам је одговорио: „Имам неки чудан осећај. Нешто ми не да мира. Идем ја по воду". За њим су кренули Чкребо, који је понео снајпер, и Криви. Остатак је остао на заседном месту.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiP1Emv2VOveuuJilmRQbhUMpcTvmq6IlUdNSJgfs4gO0xup2EikuBVd58sj-wwW-UP_j1k_vStgGXZrS16SP009KNH5wUDVQxO7HohuNM1il8XtFM8pIX6C5iMTB2CFp8MzzlhBpOHlNQ/s1600/1sss.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="241" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiP1Emv2VOveuuJilmRQbhUMpcTvmq6IlUdNSJgfs4gO0xup2EikuBVd58sj-wwW-UP_j1k_vStgGXZrS16SP009KNH5wUDVQxO7HohuNM1il8XtFM8pIX6C5iMTB2CFp8MzzlhBpOHlNQ/s400/1sss.jpg" width="400" /></a><br />
<br />
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
После неких двадесетак минута вратио се Криви и рекао да су опазили човека са моторолом близу граничне линије. Нас тројица: водник Јагуар (Васојевић), Дражић и Остојић кренули смо са њим да би се нашли са Чкребом и Грубићем остављајући седморо људи на заседном месту. У међувремену смо, системом везе, добили зелено светло из карауле да га пресретнемо. Предвођени водником Васојевићем, нас шесторица, пели смо се узбрдо по неприступачном терену држећи растојање од 9-10 метара. Када смо дошли до највише тачке почели су да пуцају по нама. Сви смо залегли тражећи заклон и притом формирали „потковицу” упадајући у непријатељску форму слова „Г”, на обострано изненађење. Као да су знали где нам је заседно место. На челу потковице, на том малом узвишењу које ми се чинило у борби као планина, били су водник Јагуар, Грубић и Чкребо, Дража испод њих лево, а Криви и Остоја десно поред једне огромне букве. Шума је врвела од непријатеља стапајући их са шумом. Да су терористи сачекали који минут да кренемо да се спуштамо, да нису били лаки на обарачу, вероватно би сви били мртви.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px;">
<span style="font-size: 1.25em; text-align: justify;">Били смо изнад њих и самим тим смо имали бољи стратешки положај и прегледност. Већина њих није успела да нађе никакав заклон, пошто су били на полу-отвореном напредовању директно (испод) испред нас. Почела је општа пуцњава и галама! Доста их је пало у том првом „сусрету”. Гађали су нас ручним ракетним бацачем чији је пројектил завршио у дрвету под косином изнад нас, а други високо у крошње дрвећа. Чкребо који је био са снајпером, првим метком промашује шиптара, баца оптику због веома мале раздаљине, неутралише двојцу са ручним ракетним бацачем и митраљезом које су носили. После отприлике пола сата размене жестоке ватре зачуо се глас са њихове стране, као команда, и пуцњава је престала. У ваздуху се осећао мирис барута и дима. Подигавши главу приметио сам изрешетано дрво букве на свега десетак сантиметара од себе, изнад удубљења у земљи у коме сам нашао заклон. У том тренутку је Груби повикао: „Дражо! Остоја! Опкољавајте!” . Ретко ко може да одреагује као Груби и Јагуар, уз Грубићеве повике: „Ајде ово смо чекали, леви батаљон крени напред! Турци дошао вам је Црни Петак!”, Груби још једном повикао: „Дражо, Остоја крените напред побијте банду!”. Јагуар је прихватио „игру” Грубог, и кренуо да виче „Јуриш!”. Тада креће концентрисана ватра према терористима.</span></div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Био је ово врло важан психолошки моменат, како за наше момке тако и против шиптарских банди. Ово се може сматрати „психо-ратом”, јер су се наши надали да међу шиптарима бар неко разуме српски. Поента је била заварати бројно стање наших граничара и шиптарима доказати да нас је више.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Наши момци, не својом вољом, разбијени на два дела (7+6) у функцији два одељења чинили су збуњујући фактор привида бројног стања, и комплетног штита одбране. Све је то ишло на руку претходној игри Јагуара и Грубог.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Та врста „игре” се наставила и на моторолама, Јагуар и Груби су намерно оставили отворену везу на мотороли, како би се чуло њихово командовање, пуцњава и ломљење непријатеља, да би преосталим заседама подигли морал, како не би дошло до панике.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Опет је почела пуцњава, вичући и дозивајући, покушавали смо да заварамо непријатеља да нас има више, иако смо свесни да смо бројчано далеко надјачани. У паузи смо чули како нас дозивају на њиховом језику: „Драже! Остоје”. После тога сам се издрао на Грубог уз псовке што нас дозива именима...</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Њихове маскирне униформе стапале су се са околином. Неутралишући већи број непријатеља почели смо да остајемо без муниције, а њих је и даље било по шуми. Изгубивши појам о времену, у прекидима борбе договорили смо да се спојимо са остатком заседе, за коју нисмо знали да ли су преживели јер се чула пуцњава и из њиховог правца. Знали смо да морамо да се извучемо са тог положаја У тренутку затишја, водник Васојевић је наредио покрет. Оставши без муниције, ставио је аутоматску пушку на леђа, и пиштољем нам давао одступницу. Јагуар је био први у нападу испред своје војске, али и последњи када је одступала.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Трчећи кроз шуму једним делом смо морали да прођемо кроз наше минско поље које је поставњено крајем 1998. године. Шумом су одјекивали звуци пуцњаве и метака упућених нама. У једном тренутку чујемо Остојино запомагање који се заглавио у шибље и жилаво растиње и не може да се извуче, па смо морали да реагујемо. Приближавајући се заседном месту које смо оставили, видели смо силуете наших другова. Неко је повикао :„Не пуцајте! Ми смо!” и улетели смо на заседно место. Док смо притрчавали, имали смо снажно покривање ватром од стране другог дела заседe, а акценат је имао митраљез М-84 којим је управљао Џамић. </div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Осетили смо олакшање када смо видели да су сви живи. Срећом, ни од нас ни од њих, нико није био рањен.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Грубић је отрчао до минобацача и почео да дејствује у правцу граничне линије све док је имао мина. Преко мотороле смо потражили помоћ минобацачког вода из дубине наше територије под кодним именом „Мачак”, који је имао координате појаса око граничне линије. Наводили смо га да гађа место на коме смо упали у потковицу и цео тај део око граничне линије. После пар мина где је прва завршила веома близу нас, шумом су одјекнули крици. Грубић је викао: „Браво! Само гађај...”. Јављено је моторолом Шарцу да део разбијене групе иде ка њему...</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
После неког времена јавили су нам са карауле Морина да велика група људи у црном иде ка нашем положају. Недуго затим моторола нам је отказала, па смо остали без јединог система везе, јер нам је то био трећи дан заседе, а заседе су се мењале на 48 сати и нисмо више имали резервне батерије. Пребројавајући муницију схватили смо да је имамо веома мало и пао је договор да кренемо према караули. Покупили смо најосновније ствари и кренули.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Идући споредним путем, који је водио до задње стране карауле, дошли смо до виса испод кога се налазила караула, када су почели да дејствују по нама са нашег другог заседног места Раса Кошарес - кота 601. Тада смо схватили да је то заседно место пало и кренули смо да се спуштамо ниже према потоку и у шуми почели да налазимо наше војнике. Било је рањених, један од њих је био заставник Стојанов. Из њихове приче сазнали смо да је караула нападнута као и сва остала заседна места, да су били под тешком паљбом артиљерије. Покупили смо рањене и заједно са осталима кренули да се извлачимо потоком према селу Кошаре. Константно смо били под минобацачком ватром, али нас је стеновит терен штитио... Кад смо стигли тамо већ је почео да пада мрак.</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Тог Великог Петка заседно место Ц3/6 је прво нападнуто, и да су ту прегазили наше момке у заседи могли би са леђа да приђу караули. Сачекали би војску у повлачењу која не би имала икакве шансе да се томе супростави. Изненадни напад шиптара, плаћеника из разних делова света, је осујећен од стране ових војника. </div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Касније смо сазнали да се група од двадесетак граничара, која нам је долазила у помоћ носећи муницију са карауле предвођени водником „Олујом”, коју смо тражили док нам није отишла батерија на мотороли, не знајући да је уопште кренула, мимоишла са нама и остала ту ноћ на заседном месту између 9. и 10. априла без сукоба са непријатељем!</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
У смислу да нас је тај дан на Велики Петак само Бог сачувао, да 9. априла нико није погинуо на целом рејону карауле Кошаре, од толике силине напада! </div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
110 граничара је без озбиљније помоћи у наредних 48 сати бранила рејон карауле Кошаре, почев од заседе Ц3/6, изванредне позиције десетара Шарца који је имао положај укопан у брду изнад колибица поред карауле. Он је гледао на пинц стазу и чистину окружену ниским растињем и тако је дочекивао терористе малтене на чистини! Десетар Пантовић, који је предводио групу која је истрчала код старе карауле испод саме граничне линије без система везе, јер није било моторола, остао је скоро дан и по на том положају окружен терористима! Саме карауле која је пружала подршку минобацачима водницима „Олујом” и „Пламеном”, који се вратио на трактору кад је чуо да је караула нападнута и подршка ДШК митраљеза 12.7мм кинеске производње који је заробљен '98 године са алуминијуским редеником који се на крају и заглавио где је рањен потпуковник Трајковић који је наредио повлачење 3 БОВ-а који су дошли дан раније! Заседом на коти 502 која је одбијала терористе на том делу рејона где је пут водио преко Жар барака до Јасића и Јуника. Заседе на 601 Раса Кошарес, која је цело јутро трпело артиљеријске нападе на тај врх који је био 30 са 30 метара који је преоран од силине напада где је део људства прешло на 502, а део спустио у шуму према караули! Ниједног тренутка нисмо помишљали на повлачење јер смо очекивали помоћ. Нико нам није веровао да је дошло до масовног напада јер је потпуковник Ђурковић, касно увече у селу Кошаре, рекао да нас је напала шачица шиптара и да морамо да се вратимо! На констатацију да остане и крене са нама назад ако је тако, уследила је прича о битности и важности да се врати доле! Гледали смо његов џип како се спушта доле према Батуши, заузимајући положај на вису изнад куће у селу Кошаре само са стрељачким наоружањем без икакве помоћи... Да смо се одржали касније на вису Опљаз који је 400-500 метара ваздушном линијом од граничне линије до краја рата!</div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
Биће упамћена акција по речима покојног Грубић Драгана, коју је годину касније, пре погибије 2004. године изрекао својој браћи граничарима:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhi6JyJlVNWSUhp8eUSzFbQvPzMjKxwP4UnP3q0IJT-skDxDhydFAhWV9Tj-iAl06HM0jPFJyHU29Pzz_k3MRkeKdF42EGsFWNn6Pj-BWC1krIzmy2pVPvMwyycJqfY1U7Mbfl2FBYMO54/s1600/jag-gru.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="276" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhi6JyJlVNWSUhp8eUSzFbQvPzMjKxwP4UnP3q0IJT-skDxDhydFAhWV9Tj-iAl06HM0jPFJyHU29Pzz_k3MRkeKdF42EGsFWNn6Pj-BWC1krIzmy2pVPvMwyycJqfY1U7Mbfl2FBYMO54/s320/jag-gru.jpg" width="320" /></a></div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
<span style="box-sizing: border-box; font-weight: 700;">„Када размишљам о целој ситуацији, све што се дешавало на Велики Петак пред Васкрс... Подсећало ме на Христа и 12 Апостола, тј. водник Јагуар и нас 12!”</span></div>
<div style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 1.25em; line-height: 1.3; margin-bottom: 10px; text-align: justify;">
<span style="box-sizing: border-box; font-weight: 700;">preuzeto sahttp://cojstvo.rs/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5</span></div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-27186458642080401362017-03-10T00:41:00.001-08:002017-03-10T00:41:08.234-08:00ШОТЕ МОРИ ШОТЕ<span style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); color: #333333; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Пет дреничких села – Галица, Љубовац, Пољанце, Микушинце и Дубовце – под својом влашћу држао је мали цар, шиптарски терориста Азем Бејта, окружен својим до зуба наоружаним качацима. Годинама, ни жандармерија, ни војска Краљевине Југославије није смела да ступи у дренички атар. Тамо су Шиптари имали своју “државу”, “мали цар” им је расписивао порезе, глобио их, мобилисао, увежбавао у руковању оружј</span><span class="text_exposed_show" style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">ем, гонио на кулук…<br style="box-sizing: border-box;" />Дреница је требало да буде једна од база у којој ће се, до Рамазана 1924, окупити одметници са разних страна, да би на Бајрам дигли сународнике на устанак! Вече уочи Бајрама, једна војно-жандармеријска јединица опколила је Дреницу. У зору, Азем Бејта је позван на предају. Шиптари су припуцали. Пуковник Стојановић наредио је артиљеријску паљбу. Борба је трајала читав дан. На згаришту до земље разрушене и спаљене Галице, остало је 125 мртвих качака.<br style="box-sizing: border-box;" />О судбини Азема Бејте дуго се ништа није знало. Тек четрдесетак година касније сазнало се да га је рањеног изнела из обруча његова жена и ратна другарица, Ћерима, звана Шота Галица. Али, како је у путу убрзо умро, тело му је бачено у једну дубоку јаму крај села Прчева. Сви присутни су се тада заклели, дали “бесу”, да никада неће одати тајну његовог гроба. Ипак, Шиптари су и ову “бесу” погазили, па су 1971. године кости овог разбојника, пљачкаша, сецикесе и садисте, који је жртвама одсецао уши, свечано су изнете из јаме и сахрањене. А Азем Бајта проглашен за “националног борца”.</span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8D08izQwu6tO7GqumhI9BqnkcoEQbj8d35dQgNhE6dTTK3XK_U8xdPp-SMcKz0g-ixEXPl2ohIE6ktt1R0nl6Kpxg4I97hSNl4nV9C2KeH_OiXysMtGINhiyOa0WmNM6P5L_XoJ7VwIM/s1600/Azem-Bajta-Sote-mori-sote1.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8D08izQwu6tO7GqumhI9BqnkcoEQbj8d35dQgNhE6dTTK3XK_U8xdPp-SMcKz0g-ixEXPl2ohIE6ktt1R0nl6Kpxg4I97hSNl4nV9C2KeH_OiXysMtGINhiyOa0WmNM6P5L_XoJ7VwIM/s320/Azem-Bajta-Sote-mori-sote1.jpg" width="229" /></a></div>
<br style="box-sizing: border-box;" /><br style="box-sizing: border-box;" />Чим споменемо реч “шота” ми помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Порекло имена Шота долази управо од имена Шота Галица, имена жене србомрсца “качака” (одметника) Азема Бејта.Ова шиптарска амазонка носила се као мушкарац и ратовала под мушким именом Ћерим.<br style="box-sizing: border-box;" /><br style="box-sizing: border-box;" />Шота Галица је након мужеве смрти зулумчарила и предводила одметнике.<br style="box-sizing: border-box;" /><br style="box-sizing: border-box;" />У српском народу сачувано је сећање на ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо српске деце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.<br style="box-sizing: border-box;" /><br style="box-sizing: border-box;" />Док су деца горјела Шота је са “качаницима” играла своју игру око ватре, оријала и певала: “Шоте, мори шоте / шоте машала / давно желим шоте, мори, да те играм ја!”<br style="box-sizing: border-box;" /><br style="box-sizing: border-box;" />На месту страдања невине дечице подигнута је спомен-плоча која је стајала до краја 2. Светског Рата.<br style="box-sizing: border-box;" /><br style="box-sizing: border-box;" />„Шота” није настала тако давно, да се је људи не би сећали односно знали како је настала.<br style="box-sizing: border-box;" /><br style="box-sizing: border-box;" />Сада је на Вама народе, да ли ће те на следећем весељу, заиграти шоту.<br />
<span class="text_exposed_show" style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;"><br /></span>
<span class="text_exposed_show" style="background-color: rgba(255, 255, 255, 0.862745); box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: "Open Sans", "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">ПРЕУЗЕТО СА http://cojstvo.rs/%D0%A8%D0%BE%D1%82%D0%B5-%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%A8%D0%BE%D1%82%D0%B5</span>ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-68817545837883446392017-02-25T01:13:00.000-08:002017-02-25T01:13:53.837-08:00Топлички устанак пламен слободе<span style="background-color: white; color: #757c86; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 20px;">Једина оружана побуна на територијама које су биле окупиране трупама Централних сила у Европи започела је двадесетих дана фебруара 1917, и трајала око једног месеца. Устанку је претходила и следовала герила, а обухватио је територију Топличког округа – Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез, и источне и средње пределе Копаоника.</span><br />
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
У јесен 1915. године уследио је нови напад трупа Централних сила на Краљевину Србију, којима је командовао немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Српска војска је била принуђена на одступање преко Албаније и Црне Горе, до обала Јадранског мора.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Србија је била окупирана и подељена. Аустроугарска војна власт образовала је Војно-генерални гувернеман у Србији, са седиштем у Београду. Бугари су оформили две војно-инспекцијске области: Мораву, са седиштем у Нишу, и Македонију, са седиштем у Скопљу.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Окупирани становници Србије, они обични, мали људи који су на својој кожи осећали последице губитка независности и слободе, ипак су се надали бољој будућности. Наду у ратни преокрет нису могли угушити ни бруталност, строгост ни перфидност Бугара, Аустријанаца и Мађара.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Зато су корени гериле и устанка и били у свесном отпору народа како политичком угњетавању и нападу на политичку свест и национално осећање, тако и освајачевој економској експлоатацији.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgO0CsM7JQXfcko5Q8WetBozhG_HeeaohDMvtbXimKsnbgpuw_9OlDcd_Zrq7suRfQoHslVmC9r97vr65wGvc3tDtQE7A65FugkKpqt8DFwmqUkTHmagTSzmE3ObR_EyxSVspIkKJzPVe4/s1600/Kosta_Milovanovic.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgO0CsM7JQXfcko5Q8WetBozhG_HeeaohDMvtbXimKsnbgpuw_9OlDcd_Zrq7suRfQoHslVmC9r97vr65wGvc3tDtQE7A65FugkKpqt8DFwmqUkTHmagTSzmE3ObR_EyxSVspIkKJzPVe4/s320/Kosta_Milovanovic.jpg" width="226" /></a>Ускоро је окупатор сасвим добро осетио да су Срби упорни и истрајни у напорима за ослобађање своје државе. Испољавало се то, између осталог, у упорном скривању и чувању оружја за неке боље дане, када ће се зачути топови са југа.</div>
<span style="background-color: white; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px;">Резервни потпоручник српске војске Коста Војиновић није се могао повући са главнином српске војске, пошто је био рањен. Он је остао код свога оца у Косовској Митровици. Прерушен у војног лиферанта који ради за аустроугарске трупе, Војиновић је обилазио копаонички и топлички крај, упознавао људе и говорио војним обвезницима да чувају оружје и да се спремају за коначан обрачун са окупатором.</span><br />
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Његов рад није остао непримећен. Када је запретила опасност да буде ухапшен, Коста Војиновић се одметнуо. Било је то крајем јула 1916. године. Убрзо је у Лепосавићу формирао чету, језгро будућег Ибарско-копаоничког одреда. Био је то најелитнији одред у герилским борбама и у Топличком устанку.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEie_BFvtRwpHueS6z2gdTUXbyUtOxb_N0ogRXXv03VRsZLo3UuGbYye_MtFmHoNF3PM8ucBNHKnsbM79GQlDNx5xEuqCRWycocZuhg1ZkrXutkFx5CFmDrakalxAq8Si90UIinUn0eh4Z0/s1600/Rosa-Pantic-700x440.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="201" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEie_BFvtRwpHueS6z2gdTUXbyUtOxb_N0ogRXXv03VRsZLo3UuGbYye_MtFmHoNF3PM8ucBNHKnsbM79GQlDNx5xEuqCRWycocZuhg1ZkrXutkFx5CFmDrakalxAq8Si90UIinUn0eh4Z0/s320/Rosa-Pantic-700x440.jpg" width="320" /></a>И у српској Врховној команди у Солуну, размишљали су о планираној офанзиви армија Антанте на јесен. Донета је одлука да се на окупирану територију убаци један официр.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Част да буде одабран за извршење те акције припала је Кости Миловановићу Пећанцу, резервном пешадијском поручнику и ранијем четничком војводи. Пећанац је од пуковника Данила Калафатовића, шефа Оперативног одељења Врховне команде, добио задатак да на подручју Топлице пронађе војно способне мушкарце и организује их у чете, тако да једна за другу не знају, и сачека са акцијом док српска војска не пробије фронт и приближи се Скопљу. Пећанац је у Топлицу пребачен француским авионом </div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
<span style="color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size: 15px;">Коста Пећанац и Коста Војиновић су се срели и упознали у селу Горње Спанце у предвечерје 8. новембра 1916. године. Два крила покрета отпора – спонтано, које је створио Коста Војиновић, и организовано, које је било плод активности Косте Пећанца – обједињена су. Коста Пећанац је прихваћен за предводника организације.</span></span></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
<span style="color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px;">Топлички устанак је био једини устанак на територијама окупираним од трупа Централних сила и једини устанак на европском континенту. Започео је двадесетих дана фебруара 1917. и трајао око месец дана, а претходила му је и следовала герила. Обухватио је територију Топличког округа - Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез и источне и средње пределе Копаоника. Избијању устанка допринело је више чинилаца, а највише стање у окупираним областима.</span></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Врхунац народног незадовољства и огорчења и непосредан повод за устанак представљала је најављена регрутација Срба од 18 до 45 година за бугарску војску, почетком фебруара 1917. године. Тада су започела масовна бежања Срба у шуме и планине.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Устанак је имао организацију која га је припремала, али стицајем околности, устанак није отпочео на знак организације. Организовани покрет отпора се ''придружио'' устанку, који се развијао полагано из бунтовног расположења становништва. Понашање окупационих управа, њихов терор и бруталност, иритирали су окупиране. Побуну су, осим тога, подстицали организатори отпора, четовања и сукоби одметнутих са окупационим потерама.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Око 20. фебруара дошло је до првих оружаних сукоба управо између избеглих српских војних обвезника и бугарских потера. Јабланички одред је код Бојника у рано јутро 24. фебруара налетео на бугарску чету која је кренула у потеру и уништио је.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Два дана касније, у селу Мачковцу код Куршумлије започела је битка која је прерасла у устанак. Куршумлија је ослобођена 28. фебруара, Лебане 1. марта, Прокупље 3. а Блаце 5. марта.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Устанак је захватио подручје на десној обали Западне Мораве. Ослобођени су Власотинце и Црна Трава, а борбе су се водиле и на југу – у врањском подручју, и на истоку – у Заплању. Из Топлице и Јабланице сукоби су се ''прелили'' и преко Малог Јастрепца у долину Западне Мораве и обухватили сокобањски и сврљишки крај.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Борбени потенцијал устанка су чинили становници села. Устаничка војска је имала две врсте јединица: герилске као ударне и сеоске као помоћне. Предводништво и права снага гериле и устанка биле су четничке војводе. То су биле највише старешине и личности од ауторитета, команданти оних јединица које су чиниле основу организације отпора. Они су сви потицали из градских средина, са изузетком Косте Пећанца.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Од позног лета 1916. постојала је изузетна герилска јединица – Ибарско-копаонички одред Косте Војиновића Косовца. Од фебруара 1917. Милинко Влаховић је командовао Јабланичким одредом. У ратним операцијама се показало да су то биле елитне снаге устанка.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Од јесени 1916. године је око војводе Косте Пећанца постојала већа или мања група бораца, названа Централни комитетски одред. То је била својеврсна дружина око које су се, када је командант кретао у борбу, окупљали четници и наоружани сељаци (битка на Мрамору на Морави 3. марта, поход на Ристовац и Босиљград у мају 1917, борбе у октобру 1918).</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Тимочки и Пиротски комитетски одред Тошка Влаховића и Јована Радовића су такође били ударна снага устанка и носиоци повремених, али значајних четовања у крајевима источно од Мораве. Било је и јаких чета са познатим четовођама, који су сви, или скоро сви, били са села – Вучко Пантић, Машан Стојовић, Милош Милошевић, Богољуб Милетић, Новица Вељовић.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Упркос првим успесима, устанак се није дуго одржао. Развучени на дугачком фронту, устанички одреди нису могли да пруже јачи отпор, а до одлучне битке није ни дошло због наредбе Косте Пећанца о повлачењу.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Упоредо са пропадањем фронта на Морави и пред Прокупљем, распали су се, уз мањи или већи отпор, и остали устанички фронтови. Трупе Централних сила су без борбе 14. марта ушле у Прокупље, ''престоницу'' слободне територије.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Окупатор је над побуњеним становништвом извршио сурову одмазду. У казненој експедицији настрадало је око 20.000 људи, запаљено 50.000 стамбених и економских објеката и нанета је огромна материјална штета.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Иако су здружене бугарске, аустроугарске и немачке снаге после месец дана поново завладале устаничком територијом, нису успеле да униште чете. Герила је опстала, поготову њено борбено крило, под вођством војводе Војиновића и браће Влаховића и Јована Радовића. Пећанац је одлучио да се повуче и чека тренутак за акцију.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Герила је доживела тежак пораз и погибијом Косте Војиновића 23. децембра 1917. године, али није била уништена. И тада је преживео део њеног вођства, који је следећих годину дана провео без борбених активности, да би, по пробоју Солунског фронта, у септембру 1918. године преживели устаници поново кренули у борбу и у знатној мери помогли наступу српске војске ка северу државе.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
У Топличком устанку је историјску улогу одиграло много људи. То је историја ''обичних'' људи, од којих је огромна већина била неписмена и необразована. Није деловала никаква организација са стране и српски оружани отпор разумљив је једино као израз 11 деценија непрестаног труда једног народа с друштвом слободних сељака, без традиционално водећих слојева, да створи и очува модерну независну државу, за шта је одговорност падала на све слојеве друштва, тиме и на сваког појединца.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Жене су, као најбројнији део становништва у окупираној Србији, постале актери у том важном историјском догађају. Спремност жена на различите врсте потпоре покрету отпора и устанку потврђена је у извештајима окупационих власти да су у сукобу са српским националним устанком, у коме учествују сви који могу да носе оружје.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Покрет отпора и устанак су следили идеје борбе за слободу националне државе. Борило се за остварење идеала слободе и државне независности. Идеали који су поштовани као врхунски били су слобода, отаџбина и народ.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
Устаници су за себе говорили да су четници, комите или усташи, борци за слободну Србију. Они су своју борбу сматрали делом оне борбе коју је српска војска наставила у туђини, на Солунском фронту.</div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
<em style="box-sizing: border-box;">Напомене: </em><em style="box-sizing: border-box;">- Аутор текста је редовни професор на Департману за историју Филозофског факултета у Нишу<br style="box-sizing: border-box;" />- Фотографије су преузете из сталне поставке Народног музеја "Топлице" из Прокупља</em></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: border-box; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 15px; line-height: 24px; margin-bottom: 10px;">
<br /></div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-45661856818967653672017-02-14T00:13:00.000-08:002017-02-14T00:13:38.321-08:00Свети Трифун или дан заљубљених!?<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjl1y3YgGsomjhL0MGQBlD6XMUwD6TZ4TFJrsejJ2hPqM_PIy4UVzytQeBbnoSoZ4zbdO6YVwFToMWSgOBurf_ROluHuBRqB93Md_0Wl4y4dhHkcdNvkc9wS9XgF4adZWcqDXyEBi8AFeE/s1600/Sveti-Trifun2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjl1y3YgGsomjhL0MGQBlD6XMUwD6TZ4TFJrsejJ2hPqM_PIy4UVzytQeBbnoSoZ4zbdO6YVwFToMWSgOBurf_ROluHuBRqB93Md_0Wl4y4dhHkcdNvkc9wS9XgF4adZWcqDXyEBi8AFeE/s320/Sveti-Trifun2.jpg" width="222" /></a></div>
,, За мене је данас Свети Трифун, заштитник виноградара. Уз све поштовање верника католичке вере, али Свети Валентин није православни празник.”<br />
<br />
„Ма дајте, шта вам је, што да не славимо Дан заљубљених, то је баш ’ин’..”<br />
<br />
Овако започиње расправа на једном интернет форуму да ли треба славити Дан заљубљених. И тако сваког 14. фебруара, док умешни трговци трљају руке, једни не дају Светог Трифуна, другима не смета Свети Валентин, иако често врло готово ништа не знају о животу ових хришћанских светитеља.<br />
<br />
Такозвано Валентиново, као хришћански празник који глорификује романтичну љубав већ се шири и на исламске земље. У покушају да се супротставе празнику који је претња браку, верска полиција Саудијске Арабије забранила је продају црвених ружа, јер подстиче мушкарце и жене на ванбрачне односе, што је у овој земљи строго забрањено. Комисија за промовисање чедности и превенцију порока наложила је власницима цвећара и продавница поклона у Ријаду да уклоне све предмете црвене боје који се могу сматрати симболом љубави, јер се овај празник прилично одомаћио у овој земљи сунитског ислама вехабијског типа.<br />
<br />
И у Русији, највећој православној земљи, „Валентајн деј” је пустио корене. Митрополит калушко-боровски Климент је зато предложио да се 14. фебруар прогласи за дан православне породице. Овај владика је позвао Русе да више поштују своју традицију, јер је празновање Светог Валентина страно руској културној традицији.<br />
<br />
Како јавља агенција Интерфакс, Друштво руске православне омладине „Свети Ђорђе” ће данас организовати једнодневну протестну интернет акцију како би се указало на „паганску и комерцијалну природу” празника Светог Валентина.<br />
<br />
„Георгијевци” истичу да Дан заљубљених нема никакве везе с хришћанством и да је стран не само православнима, већ и и католицима који славе успомену на светог Валентина. „У ствари, Дан заљубљених корен вуче из паганског римског празника Луперкалија који је подстицао промискуитет и разврат”, поручују из овог друштва.<br />
<br />
У Српској православној цркви нема тако оштрих реакција на Дан заљубљених, али се указује да су за велики број људи сакрални празници изгубили унутрашњу везу са љубави и то љубави према Богу. Али, свети Трифун као заштитник виноградара и винара, никако не може бити замена за светог Валентина, кога Православна црква такође слави, али 12. августа.<br />
<br />
Свети Трифун родио се у Кампсади у Фригији (Мала Азија). У житију пише да је од Бога добио дар чудотворног лечења и успео је да исцели од злог духа кћерку римског цара Гордија. По повратку из Рима разделио је сиромашнима све добијене царске дарове и наставио да у свом селу чува гуске. У време великог прогона одбио је да се одрекне Христа због чега је убијен 250. године на данашњи дан.<br />
<br />
Римокатоличка црква данас слави успомену на утамниченог епископа терсијског Валентина. Римски цар Клаудије Други је сматрао да су ожењени мушкарци лоши војници и због тога је забранио венчања у читавом царству. Упркос наредби, Валентин је венчао један заљубљени пар због чега му је 269. године одсечена глава. Легенда каже да је Валентин пре смрти послао опроштајно писмо слепој тамничаревој кћерки у којем је био жути шафран у знак захвалности за пажњу коју му је указала. Било је потписано „од твог Валентина”.<br />
<br />
Свети Валентин је постао покровитељ заљубљених у 14. веку и то прво у Енглеској и Француској. Постоје мишљења да је Свети Валентин заменио култ богиње Јуноне, која је слављена истог дана и била у старом Риму заштитница породице и брака, због чега се тог дана женама поклањало цвеће.<br />
<br />
Теолог Горан Раденковић каже да се непотребно намеће вештачка аверзија према празновању Дана заљубљених, јер православни не живе под стакленим звоном и требало би да буду толерантнији према онима који на такав начин изражавају своја осећања. „У прослављању тог празника крије се велика потреба човека да воли и буде вољен, што је у суштини религије и зато ми који славимо Светог Трифуна не треба да осуђујемо оне којима Дан заљубљених нешто значи”, сматра професор богословије „Свети Сава” Раденковић и подсећајући да је човек психосоматско биће цитира познатог теолога Јоаниса Сикутриса који каже: „Ерос није замка која нас вуче ка паклу, већ уже којим нас Бог вуче к себи”.<br />
<br />
Етнолог Радост Иванова је проучавала како је Свети Валентин прихваћен у Бугарској и Србији и како се овај туђи празник уклопио у обичајне системе два народа који славе Светог Трифуна. У раду „Свети Валентин против Светог Трифуна или два у једном”, објављеном у Гласнику Етнографског института САНУ, овај бугарски истраживач закључује: „Бугари и Срби прослављањем Светог Валентина као Дана заљубљених отворено показују тежњу да припадају глобалној култури, а да у исто време остану привржени својим традицијама”.<br />
<br />
<br />
<br />
преузето са ПолитикаОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-46394540399973816002017-02-12T01:34:00.001-08:002017-02-12T01:34:17.945-08:00Дечак Драгољуб Јеличић бранилац Београда<div style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; margin-bottom: 6px;">
Дечак Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна(Крајина), уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Рањаван је шест пута!</div>
<div style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Драгољуб Јеличић пореклом из Кордуна, одакле је његова породица због аустроугарског терора морала у изгнанство. Њихово одредиште био је град Шабац али ће се брзо испоставити као лоша одредница...</div>
<div style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh-Kp0NJcRtNrgLa2yPHKI4xDhmuMMnenrXurImLA449YKAhQXBadbO5DgpCPApQ9hpSAXPWvOKs4kF0ZhZI1EbAYlQG_9VfJOqhhX5ZO6hl5WohbTTYzypTmg0BbXgHOTAlhfRbzQAjw4/s1600/16684276_1059299714174538_4818738957077993822_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="193" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh-Kp0NJcRtNrgLa2yPHKI4xDhmuMMnenrXurImLA449YKAhQXBadbO5DgpCPApQ9hpSAXPWvOKs4kF0ZhZI1EbAYlQG_9VfJOqhhX5ZO6hl5WohbTTYzypTmg0BbXgHOTAlhfRbzQAjw4/s320/16684276_1059299714174538_4818738957077993822_n.jpg" width="320" /></a>Тек што је Драгољуб пошао у школу, почиње аустроугарска офанзива на Србију . У првим биткама остао је <span class="text_exposed_show" style="display: inline;">без оца.</span></div>
<div class="text_exposed_show" style="background-color: white; color: #1d2129; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">
<div style="margin-bottom: 6px;">
Ратни вихор одбацио је малог Драгољуба до Београда али и тамо га није дочекао бољи живот већ опсада града од стране Аустроугара.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Драгољуб Јеличић, сам без игде иког свог, прикључио се српској војсци у одбрани престонице.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
И управо у том тренутку 28 август 1914. године, настаће једна од најчувенијих фотографија из Првог светског рата коју је већина вас видела, мали дечак који пушком са Калемегдана нишани непријатеља...</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Фотографију је начинио непознати француски фотограф.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Драгољуб Јеличић је након пада Београда, кренуо са српском војском према југу. Када је био на планини Рудник, приметио га је краљ Петар I Карађорђевић, и сазнавши за његову судбину, наредио да га припреме и уреде као правог српског војника.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Касније га је лично врховни командант регент Александар унапредио у чин каплара, пре него што је Драгољуб Јеличић напунио четрнаест година.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
До краја рата је дошао до чина поднаредника.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Драгољуб Јеличић преживео је и Албанску голготу, коју је прешао пешке са српском војском а касније, након опоравка на Крфу учествовао је као борац и на Солунском фронту.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Након ослобођења и повратка у земљу Драгољуб је мислио да је ту крај његовом ратовању међутим ни други светски рат га није заобишао, придружио се партизанима и поново ратовао против истог непријатеља.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
После другог светског рата коначно је могао да ужива у глуми коју је волео. Био је члан Удружења драмских уметника Београда. Комичар и глумац Драгољуб Јеличић је био члан позоришта у Београду, Скопљу, Јагодини, Тузли, Ријеци и Никшићу.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
У Народном позоришту у Никшићу је и завршио своју каријеру глумца, а у том граду завршен је пут једног хероја.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.</div>
<div style="margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
<br /></div>
</div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-34793136946111318472017-02-04T14:26:00.001-08:002017-02-04T14:29:25.890-08:00Милан Недић живот и дело<br />
Тема: „Милан Недић,живот и дело“<br />
<br />
<br />
<br />
Студент Ментор:<br />
Никола П. Проф. Наталија Милићевић<br />
<br />
*Садржај:<br />
1.Период од рођења до почетка Првог Блканског Рата стр. 1 и 2<br />
2.Период 1912.-1918. стр. 2-5<br />
3.Међуратни период стр. 5 и 6<br />
4.Почетак Другог Светског Рата,породична трагедија и кућни притвор стр. 6 и 7<br />
5.Припреме за формирање Српске Владе Народног Спаса стр. 7 и 8<br />
6.Миланц Недић и Влада Народног спаса 1941.-1944. стр. 8-13<br />
7.Распуштање владе,одлазак у Аустрију,хапшење,смрт,поступак рехабилитације стр. 13 и 14<br />
8.Занимљивости стр. 14-16<br />
9.Литература стр. 17<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
1.Период од рођења до почетка Првог Балканског Рата<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Милан Недић припада породици из села Орашца из околине Крагујевца у Србији.Сви Недићи из тог краја чине једно братство и сматрају се блиским родом.Они су потомци два позната јунака са Чокешине,браће Дамјана и Глигорија,а воде своје презиме по баби Неди,која је родом из црногорског племена Васојевића.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>1878. године по завршетку Српско-турског рата Миланов отац Ђорђе бова премештен за среског начелника у Гроцку,а његова жена (из другог брака) Пелагија за учитељицу.Те године другог септембра добили су сина Милана,а у кратким размацима после тога још три сина:Сергија,Милутина и Божидара.Сергије је умро у раном детињству.Милутин је завршио гимназију,војну академију као први у рангу,као и више војне школе и ђенералштаб.У армији је достигао највиши чин-армијског ђенерала.Божидар је учествовао у ратовима 1912-1918 више пута је рањаван и поред волекиког броја домаћих одликовања (сребрна медаља а храброст,златна медаља за храброст,орденом Белог орла V степана...) има и велики број страних одликовања (Руски орден Св. Ђорђа,Румунски гвоздени крст, Легију части француске...).Миланова полусестра (по оцу),Касија,је била добровољачка болничарка у ослободилачким ратовима.Умрла је од пегавог тифуса 1915. лечећи болеснике у Ваљеву.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Милан завршава шест разреда гiмназије,након чека 1895. ступа у 28. класу ниже школе Војне академије,коју завршвао као одличан,осми у класи и 1898. је произведен у чин пешадијског поручника.1901. уписује Вишу школу Војне академије коју завршава 1903. .Прво Миланово службовање било је у 18. пешадијском пуку у Београду,одакле је брзо премештен у телесну гарду краља Александра Обреновића само неколико дана пред мајски преврат.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>У делима Станислава Кракова (сестрића Милана Недића) се описује да је Милан Недић добио понуду да учествује у пучу од свог најбољег пријатеља Драгутина Димитријевиа Аписа,предводника самог пуча,коју је одлучно одбио уз изјаву „Ја не убијам своје краљеве!“ (иако је по мајчиној линији био у родбинским везама са династијом Карађорђевић),и додао да Апис може бити спокојан као да му ништа није рекао,јер он такође не издаје ни своје другове,једино да се тај догађај не одвија када он буде био на стражи јер ће тако бити принуђен да пуца на своје другове.О овом догађају је Кракову сведочио Милутин Недић,Миланов рођени брат.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>1908. завршава генералштаб,постаје генералштабни капетан,и одмах бива постављен за краљевог ордонанс официра.После анексије Босне и Херцеговине када је било јасно да је престолонаследник принц Александар,Милан Недић је био њему додељен на службу.По завршеном двогодишњем службовању на двору Милан Недић је упућен на стаж у Француску у 135. пук,јер је тада српска војска била у потпуности окренута ка француској од које се измеђуосталог набављало и наоружање,изучавана је њихова војна тактика,те су елитни српски официри били слати у Француску како би се упознали са војним методама,духом француске војке,која је била предодређени будући српски савезник.<br />
<br />
<br />
<br />
2.Период 1912.-1918.<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Балкански рат је дочекао Милана Недића као генералштабног потпуковника,помоћника начелника саобраћајног одељења Главног генералштаба.Он је израдио целокупну шему саобраћаја за извршење мобилизације и концентрације трупа у септембру и октобру 1912. . План је извршен са великом прецизношћу и тачношћу те је Милан Недић стекао репутацију најбољег организатора војних комуникација.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>У време почетка Првог светског рата Милан Недић се налазаио на позицији шефа железничке инспекције у Врховној команди са штабом у Јагодини.Када се сазнало да су Бугари склопили савез са Немачком и Аустро-Уграском,Војвода Радомир Путник је лично Милану Недићу поверио разраду плана који је подразумевао да Србија са најбољим својим трупама нападне Бугарска пре него што изврши концентрацију и мобилизацију свајих снага,и да дпведе на власт владу која је пријатељски настројена према Србима,Русима и западним савезницима и која би наком ступања на власт раскинула савез са централним силама.Најважније у овој операцији је било муњевито пребацивање трупа са Дрине и Дунава на бугарску границу.Ове догађаје детаљно описује и сам Милан Недић у свом делу „Српска војска и Солунска офанзива“.Међутим овај план није наишао на одобравање западних савезника и Русије који су уверавали српску врховну команду да Бугарска никад неће напасти Србију и склопити савез са централним силама,већ да концетрише своје трупе за напан на Турску,што се касније испоставило као погрешно.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Након овог превида српских савезника,када 1915. Бугарска приступила централним силама,Србија је била нападнута са три стране (севера,истока и запада) и једини могући пут евакуације био је могућ на југ.Милан Недић је тада добио тежак задатак,да изради план евакуације српског становништва на југ.Недић је тада 1. , 2. и 3. армију српске војске упутио преко Црне Горе,а све остало са штабом врховне команде преко Албаније.Када је измучена српска војска стигла на море Недић је постављен за команданта пристаништа Светог Јована Медовског где га је лично упутио Престолонаследник Алкесандар уз речи „То тражимо од вас ја и српски народ!“,где је имао улогу да на брод укрца и пребаци војску на острво Крф.Он је изнео план који је превиђао да се прво евакуишу рањени и болесни,а потом остали.На овом задатку је и сам Милан Недић стекао углед код савезничких мисија,те је одма по доласку на Крф,на предлог мајора Трубриџа био одликован од стране британске владе једним од највећих енглеских одликовања,које ни један наш официр није имао.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>У реорганизованој српској команди у Солуну 1916. Милан Недић је опет заузео положај начелника саобраћајног одељења.У то време добија позив да учествује у суђењу свом пријатељу Драгутину Димитријевићу-Апису у Солунском процесу где се судило њему и члановима његове организације „Уједињење или смрт“ за учешће у Мајском преврату.Милан Недић то одлучно одбија и по казни,коју сам Милан Недић доживљава као награду (сазнајемо из записа Станислава Кракова који је тих момента у Солуну лично разговарао са Миланом Недићем) бива као генералштабни пуковник враћен у отаџбину као командант пука у Тимочкој дивизији.Касније га је регент Александар унапредио у команданта Тимочке бригаде,тј. Целокупне пешадије Тимочке дивизије.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjr0x96wqmgWTmm7_29h_HrUkG1BuQd1-NBEVye5A0QZb3XUXX0RT4EFcYGJfccxXJZyzrryQhB2WWO3SawkCtJFr4F0ncQFpbvcC2qSDrEVPIT2VJpxwAp1CNfAhUWgdNFIuBWSVJVaVs/s1600/5.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjr0x96wqmgWTmm7_29h_HrUkG1BuQd1-NBEVye5A0QZb3XUXX0RT4EFcYGJfccxXJZyzrryQhB2WWO3SawkCtJFr4F0ncQFpbvcC2qSDrEVPIT2VJpxwAp1CNfAhUWgdNFIuBWSVJVaVs/s320/5.jpg" width="249" /></a></div>
<br />
Милан Недић, као ђенералштабни потпуковник, на Солунском фронту,командант Тимочке дивизије.<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Септембра 1918. Тимочка дивизија и Недићева Тимочка бригада однели су једну од првих победа у пробоју Солунског фронта освојивши на јуриш Облу Чуку и Јежа,а касније и Тополу,Студену Воду,Блатац и тд. .И када је српска војска већ стајала на првим стопама бугарске земље,савезници без српског знања потписују примирије са Бугарима 30. септембра 1918. и Милан недић и Тимочка бригада бивају упућени у правцу Новопазарског санџака и Босне,где је његова бригада била прва која је ушла у Сарајево објављујући коначну слободу Босни и Херцеговини.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>За две недеље командовања у Солунској офанзиви регент Александар одликује Милана Недића као команданта Тимочке бригаде орденом Карађорђеве звезде са мачевима III реда,јер га је већ раније одликовао овим орденом IV реда.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Прва војна команда која је успостављена у Заграбу после ослобођења била je Мисија за реорганизацију југословенске војске.Милан Недић је ту био постављен за начелника штаба IV армијске области. 5. децембра 1918. у Загребу је избила буна бивших аустријских војника (Хрвата) против Београда и Југославије.Буна и незадовољство је било подстицано од стане Италије која је била незадовољна стварањем Југославије којој је припала Истра,која је требала припасти Италији према одредбама Лондонског уговора из 1915. .Извештаји које је обавештајна служба давала штабу IV армијске области указивали су да се спрема преврат у Хрватској.Овај извештај је послат у Београд.Милан Недић је наредио хитну концентрацију пешадијских и артиљеријских пукова око Заграба како би се спречио преврат и проглашење републике.Након тога Недић је отишао на 24-часовне консултације са регентом у Београд.По повратку у Загреб Недић је позвао 10-ак истакнутих политичких људи из свих странака и саопштио им следеће: „Обавештавам вас да је Загреб опкољен са свих страна,да су топови уперени на сваки део вароши.Примите то к знању и управљајте се према томе!“<br />
<br />
<br />
<br />
3.Међуратни период<br />
<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>После Загреба Милан Недић је доведен на свој стари положај,начелника Саобраћајног одељења Главног генералштаба,где је унапређен у чин дивизијског генерала. 1927. затиче Милана Недића на месту команданта Косовске Дивизије са седиштем у Приштини,затим добија прекоманду у Зајечар где командује Тимочком дивизијим.Због нестабилне ситуације и са циљем заштите цивилног становништва на југу Србије изазвану акцијама македонских комита ВМРО,краљ Александар је послао Милана Недића за команданта III армијске области у Скопљу,где је командовао наредних пет година.Са ове позиције Милан Недић одлази на положај начелника Главног генералштаба.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEheYKR-LZSjRgAhMl2_mNEwk0LdL6gmoy7olem4epwFtMc__WNTxR8FMXAIQ5hercooz3f8Rwe5owIwLTvV3tjCOmkH5gf2jU2UhnASed-9A_kv6vZsnFh91wlzm_5xgS-1BA5_tMURo7E/s1600/4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEheYKR-LZSjRgAhMl2_mNEwk0LdL6gmoy7olem4epwFtMc__WNTxR8FMXAIQ5hercooz3f8Rwe5owIwLTvV3tjCOmkH5gf2jU2UhnASed-9A_kv6vZsnFh91wlzm_5xgS-1BA5_tMURo7E/s320/4.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Уношење тела вожда Карађорђа у цркву на Опленцу.1930.године. ( У позадини са десне стране ђенерал Недић носи ковчег)<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Недуго након убиства краља Александра у Марсеју 9. октобра 1934. Милан Недић напушта положај начелника Главног генералштба и заузима позицију министра војске,морнарице и ваздухопловства.Од самог почетка Милан Недић је био у лошим односима са тадашњим председником владе Драгишом Цветковићем,док су односи са кнезом Павлом у почетку били срдачни да би се касније погоршали.Разлог томе је био то што је Милан Недић октобра 1940. обећао резервистима који су били мобилисани да ће 1. новембра бити пуштени кућама,јер све процене говоре да те зима неће бити никаквих претњи по безбедност Србије.Италија је баш октобра 1940. напала Грчку и кнез Павле је имао идеју да олакша положај грче војске тима што би девет дивизија мобилисао и послао у Јужну Србију где би преко зиме служили за неки непредвиђени случај.Милан Недић је сматрао да би такав потез био раван објави рата Итаалијанима и одлучно се супротставио томе.Милан Недић је тада јавно изнео стање и атмосферу у српској војсци,рекао је како је 140 офоција (углавном Хрвата) дезертирало и са собом понело поверљива документа,да је војска добрим делом бољшевизирана,да не постоји јединствен дух у српској војсци какав је био у ратовима 1912-1918 .После краће препирке са кнезом Павлом одлучио је да оде до министарства и поднесе оставку.На његово место долази Петар Пешић,генерал у пензији,који је војничке редове напустио 15 година раније и који је слабо био упознат са стањем у војсци и политици.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Од подношења оставке па све до 30. марта 1941. Милан Недић проводи време у својој кући не учествујући ни у политичким ни у војним дешавањима.<br />
<br />
<br />
<br />
4.Почетак Другог Светског Рата,породична трагедија и кућни притвор<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Три дана после пуча,30. марта,постављен је за команданта Групе Армија „Југ“.По пореузимању дужности у војсци је затекао хаос и неред,саботаже и тд. . У свему томе су најактивнији били комунисти који су нговарали војнике да баце оружије и пођу својим кућама.После краткотрајног пораза српске војске Милан Недић се по наређењу врховне команде преко Сарајева враћа за Београд где је требао да изради палн техничких услова о капитулацији српске војске и да га заједно са Цинцар-Марковићем (министром спољних послова Краљевине Југославије) преда Немцима.Међутим Цинцар Марковић није хтео да сарађује са Миланом Недићем у изради овог посла.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Од 23. априла до 29. августа 1941. Милан Недић се налазио у кућном притвору у свом стану у Београду.Једина веза са спољним светом био му је брат Божидар који му је доносио намирнице и све потребне ствари.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>5. јуна 1941. је експлодирала велика фабрика оружија и муниције у Смедереву,где су тада погинули Миланов син јединац Душко са женом и дететом,који су се у том моменту нлазили на железничкој станици.Милан Недић због кућног притвора није могао да присуствује сахрани својих најмилијих,већ су га довели у немачком полицијском аутомобилу у пратњи два гестаповца тек када се и последњи учесник поворке разишао,у сам сумрак.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
5.Припреме за формирање Српске Владе Народног Спаса<br />
<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Комесарска управа која је касније образована под вођством Милана Аћимовића није могла да обезбеди ред и мир у земљи.Поред тога што су јој Немци чинили страховите сметње,дивљалису комунистички и равногорски устаници,уведен је закон да се за једном убијеног Немца убије 100 Срба,а за рањеног 50.Да земља срља једној општој анархији и да ће се на овај начин довести у питање биолошки опстанак Срба,један од првих је увидео Димитрије Љотић који је сматрао да се Србија по сваку цену мора спасити биолошког уништења.Он је сматрао да Комесарска Управа треба да одступи, а на њено место да дође Влада на челу са човеком од општег народног поштовања и ауторитета,који ће бити у стању да се одупре анархији.По наговору Димитрија Љотића цела комесарска управа је поднела оставке пред Нмецима.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Затим се Димитрије Љотић састао са Миланом Аћимовићем и свим виђенијим Србима и изложио ситуацију у земљи рекавши да је окупација страшна ствар,али да је још страшнија анархија коју изазивају комунисти чинећи на тај начин сурове одмазде окупатора.Такође је нагласио да је земља на прагу грађанског рата.Он је сматрао да се од Немаца треба издејствовати дозвола за реорганизовање и стварање већих оружаних снага за борбу против комуниста, којима жандарми нису били у стању да се<br />
супротставе.Такође је предлагао да би за тако нешто код Немаца био најпогоднији човек који ужива велико поштовање народа и који је непартијска личност и предложио је Милана Недића,који се у то време још увек налазио у кућном притвору.С тога је саветовао да Аћимовић предложи др. Турнеру (шеф Управног штаба војног заповедника Србије у Другом светском рату) да повери генералу Недићу образовање српске владе.Аћимовић и Цинцар-Марковић су у почетку имали у виду другог човека за ту позицију,али су на крају прихватили Љотићев предлог.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Затим је била сазвана конференција свих виђених и истакнутих<br />
Срба у Београду, међу којима су били и представници свих политичкихпартија,професори београдског Универзитета,представници разних комора. Пред свима њима, Димитрије Љотић је изложио све горе наведено.Ту је тада био пао предлог да Димитрије Љотић уместо ђенерала Недића буде та личност која би се примила тог задатка. Међутим, Љотић је остао при своме наглашавајући да Милан Недић као непартијска и неполитичка личност (Димитрије Љотић је својевремено био министар у Југославији и оснивач покрета ЗБОР) јесте најпогоднији за један тако велики задатак. Присутни су се сложили с Љотићем, те је била заказана нова конференција на коју је требало да се позове и генерал Недић, коме би се све ово објаснило па да га онда сви колективно замолили да се прими ове тешке дужности.<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>На тој новој конференцији, на којој је био присутан и генерал Недић,одбио је ову понуду.Димитрије Љотић опет преузима иницијатеву и предлаже да се одржи нови састанак са генералом Недићем како би га представници српског народа још једном покушали убедити.После вишедневних посета Недићевом стану,молби,преклињања које су се на псолетку завршиле говором Александра Белића,Председника Српске Краљевске Академије Наука,Милан недић се прихватио овог тешкоги одговорног задатка,тј. образовања Српске Владе Народног Спаса.Након сагласности др. Турнера влада је формирана 29. августа 1941. .<br />
<br />
<br />
<br />
6.Миланц Недић и Влада Народног спаса 1941.-1944.<br />
<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Прве речи генерала Недића по доласку на чело Српске Владе Народног Спаса биле су следеће:<br />
"Дошао сам на Владу да спасавам народ, да се међусобно не истреби, да завлада ред и мир, рад и братство, да сачекамо свршетак рата здружени под српским барјаком ‘Само Слога Србина Спасава’. Шта ми можемо сад да учинимо? Ништа! Само себи зло. Ми смо зрно песка у узбурканом светском мору. Данас се врше обрачуни највећих сила света. Ту ми нити можемо помоћи нити одмоћи. Немој да се мешамо у туђе ствари, јер ко се меша у туђе ствари, извуче обично дебљи крај."<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Генерал Недић је успео да од Немаца издејствује формирање Подофицирских оружаних одреда од 120 до 350 људи (подофицири и официри Југословенске војске који су били на слободи и сваког момента су могли да буду одведени у заробљеништво), који би се слали у борбу против комунистичко устанка како би се обезбедио ред и мир у земљи.Међутим ови одреди збуњени ситуацијом на терену,сарадњом партизана и четника,или су прилазили четницима или без њих нису хтели да нападају партизане,било је и изузетака.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Због оваквог држања Подофицирских одреда,Немци су их разоружали и бацили сумњу на способност Српске Владе да реши пролематична питања у земљи те су запретили да ће да пусте своју "Штраф експедицију" из Босне и да отворе границе усташама, Мађарима, Бугарима и Арнаутима.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>„Умрећеш, Милане Недићу, умрећеш ако треба и десет пута, али ћеш бар дати свој живот за спас свога народа. Не<br />
ка незналице и неваљалци пљују на твоју част, нека газе по твоме светлом имену, али неће усташе клати и на тлу Србије и неће се Мађари ширити и по Опленцу, по твоме Орашју, по твоме Крагујевцу“.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Ово су била Недићева размишљања у овим тешким моментима што је касније кроз разговор посведоћио Станиславу Кракову.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>На седници Српске Владе 14. септембра 1941. Милан Недић је члановима свог кабинета изложио тешку ситуацију у којој се земља налази.Тада му је Михајло Олћан,министар народне привреде,рекао да сме да напушта положај председника Српске Владе Народног Спаса и да ће му у року од 24 часа на располагање ставити 500 бораца чланова Љотићевог покрета ЗБОР који ће моћи да се ухвате у коштац са комунистима и да ће за пар недеља прикупити још 5000 бораца. Чим је Михаило Олћан напустио седницу Владе, дошао је у стан Димитрија Љотића и обавестио га о његовом обећању генералу Недићу. Љотић се сложио са Олћановим поступком и одобрио да се саопшти свим студентима, ђацима и радницима, припадницима "ЗБОР-а" који су живели у Београду да се сутрадан сакупе.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Сутрадан, 15. септембра 1941. године, сакупило се око три стотине припадника "ЗБОР-а". Ту им је Димитрије Љотић објаснио циљ због кога су сазвани. И сви су се уписали у добровољце.Добровољци су имали великих успеха у борби против комуниста и нанели им поразе код Гроцке,Раче,Петровца на Млави и тд. .<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>После неког времена се под команду Милана Недића и Српске Владе Народног Спаса ставио и Коста Миловановић-Пећанац са својим четницима.Од оружаних јединица у служби Српске Владе Народног Спаса налазиле су се још и Српска Држанва Стража,Четници Павла Ђуришића,Четници Момчила Ђујића (Динарска Четничка Дивизија),Српска Гарда,Специјална Полиција и одређен број мањих четничких одреда који су се легализовали и ставили на располагање Влади.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Српска Влада Народног Спаса је покушавала да под своју команду стави и четнике Драже Михajловића,али је Дража то одбијао живећи у убеђењу да ће се западни савезници ускоро искрцати на Јадран.Међутим неки одреди су се легализови и ставили под команду Српске Владе.На том је највише радио добровољачки командант Коста Мушицки који им је пружао помоћ у одећи,обући и наоружању,због чега је био ухапшен од Немаца и одређени период провео у затвору.Касније се испоставило да се велики део легализованих одреда поново вратио у шуму.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>У то време „Подручије Војног Заповедника Србије“,или како ју је народ називао „Недићева Србија“ обухватала је следећа подручија:на северу је била продужена Банатом као аутономном административном јединицом,на југу је обухватала Нови Пазар,Митровицу и Вучитрн,док је појас Пирот-Врање био одсечен у корист Бугара.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Доласком генерала Бемеа у Србију 19. септембра 1941. године,он прима дужност командујућег генерала у Србији са циљем да по сваку цену угуши устанак.У том моменту др. Турнер наговара Милана Недића да поднесе оставку на месту председнике владе и да саму владу распусти,како би посао гушења устанка остао само на генералу Бемеу.Милан Недић то одлучно одбија уз одговор да би такав његов поступак само ишао на штету српског народа.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Након тога су кренуле сурове одмазде над цивилним становништвом Србије као последица устанка комуниста и равногораца.У тим ситуацијама најгоре су прошли:Крагујевац,Шабац,Краљево,Мачва и тд.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>По наређењу и инструкцијама Милана Недића средином 1943. др. Лазар Прокић (шеф оперативне службе Државне пропаганде против Комунистичке пропаганде) одлази у Берлин.Његово званично ангажовање било је везано за рад у Антикоминтерни,док су се незваничне активности одвијале у правцу лобирања за „српску ствар“.У највишим политичким и обавештајним круговима Трећег рајха посебна пажња посвећена је припреми терена за сусрет Хитлера и Недића.До тог сусрета дошло је 19. октобра 1943. године у седишту немачке Врховне команде.Ево шта др. Лазар Прокић лично сведочи у свом интервјуу: „Тај сусрет са Хитлером испао је права катастрофа,пошто Недић није практично стигао да дође до речи.А пре него што је поашо замолио је свог брата Милутина да направи један меморандум са прецизним српским територијалним захтевима,који би у Берлин стигао пре њега.Рибентроп (министар спољних послова Трећег рајха) га није ни читао,већ га је одмах предао својим референтима,да направе краћи резиме за Фирера.А пошто су они били прохрватски орјентисани,то је Хитлера навело да Недића са врата дочека правим рафалом“.Хитлерове речи биле су следеће: „Да,да знам шта бисте ви хтели.Источну Босну,Срем,Црну Гору...Знам Павелић је овакав,усташе су онакве.Слушајте ви,немојте да ми причате ко је Анте Павелић!То је највећи разбојник нашег доба,други је Стаљин,а трећи је Черчил.Јесте ли разумели?То ја знам боље од вас!Видећете шта ће остати од Хрватске.Она још постоји само зато што сам дао реч и нећу да до краја рата кварим оно што сам започео.Али ,упамтите,једини народ на Балкану који зна и који ће је имати –јачу,већу и бољу од свих осталих-то су Срби.Казнио сам их,јер су ме за сису ујели!“ И разговор је на томе завршен.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_vGsNly9yf3-YLwrF6BSy94a_bgnIbTM3sSTbDF7r5KeTqqQnv9brGBMB02zTToexltCV2HljeYXUxWA1_OcLyFNc9zZ7novH-YKajKplEmGDaXSHR5Tf6p1HI85yWYe3obL68lM2uTA/s1600/3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="186" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_vGsNly9yf3-YLwrF6BSy94a_bgnIbTM3sSTbDF7r5KeTqqQnv9brGBMB02zTToexltCV2HljeYXUxWA1_OcLyFNc9zZ7novH-YKajKplEmGDaXSHR5Tf6p1HI85yWYe3obL68lM2uTA/s320/3.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
Милан Недић на састанку са Адолфом Хитлером 1943. у Берлину.<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Успеси и повластице које је од стране Немаца Милан Недић са својом Српском Владом Народног Спаса издејствовао су велике,као и његове мере и програми у окупираној Србији у периоду од непуне 4 годите:окупатор се није обраћао становништву лично,већ преко Недићеве аминистрације;преко Недићеве Администрације је прихваћено,смештено и прехрањено око 650.000 избеглица највише са подручија НДХ који су бежали од усташког ножа;успоставио је српску националну власт у земљи делећи је на округе,срезове и општине где је по протеривању Титових партизана из Србије на тим местима постављао најугледније српске домаћине;Србија је као и све друге окупиране земље морала плаћати контрибуцију (порез који су плаћале окупиране државе),али се на тај начин није пљачкала државна каса како би се то иначе радило без администрације;подстицао сељаке на земљорадњу и сточарство,како би се народ прехранио у тешким ратним годинама тиме што се у свим местима слао пољопривредне стручњаке;спречавао црну берзу;максимално се залагао за што масовније пуштање српских официра и становника из логора;направио Дечији Град близу Крушевца где су била збрињавана деца избеглице које су у рату остале без родитеља;направио Васпитни Дом у Смедеревкој Паланци где је склањао махом комунистичку одладину (чланоце СКОЈ-а) од одласка у заробљеништво гарантујући за њих,и кроз посебан едукативни програм радио са њима како би од њих испали национално свесни људи,будућност српске земље;створио Националну Радну Службу за обнову порушене Србије;успео да издејствује да се ни један Србин не пошаље на Источни фринт како би ратовао на страни Немачке,што је био преседан у окупираној Европи и још много тога...<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span> <br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhFqLJIfdFll0u4yVwzrgm85O_GMGAWsexeBsx_WeQiJldnaX1C7qtlmqrnmOFpRBJnImJyeaNMnv2_AzN0Qn4ifmNvLDdHerohocLBnBXzeVchqTNyu_wV-IgYM-W4EXfI7rhhyuKqKvY/s1600/2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhFqLJIfdFll0u4yVwzrgm85O_GMGAWsexeBsx_WeQiJldnaX1C7qtlmqrnmOFpRBJnImJyeaNMnv2_AzN0Qn4ifmNvLDdHerohocLBnBXzeVchqTNyu_wV-IgYM-W4EXfI7rhhyuKqKvY/s320/2.jpg" width="260" /></a></div>
-Милан Недић и Драги Јовановић у посети сиротишту.<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Односи Милана Недића са Избегличком Владом у Лондону били су пуни неразумевања.Наиме и сама Велика Британја која је преко своје тајне службе MI-6 и групе српских официра увукла Југославију у рат са циљем да део немачких трупа пренесе на Балкан и тако олакшала позиције на својим фронтовима,и сама је вршила велики утицај на Избегличку Владу у Лондону.Они нису имали реалну слику ситуације у Србији,те су давали веома чудне изјаве,где су Совјете и комунисте мешали са Русима,у једно време чак позивали на сарадњу равногораца и комуниста,упркос писмима која је Димитрије Љотић преко свог секретара Бошка Костића слао у Лондон где је преклињао краља да се заложи за сарадљу Михајловићевих јединица са српском владом,на шта се овај под утицајем Лондона није обазирао,да би на крају епилог свега био да је по уласку Црвене армије у Србију под утицајем Стаљина и Черчила Избегличка Влада распушта Југословенску војску у отаџбини и проглашава Тита за главног носиоца власти у Југославији.<br />
<br />
7.Распуштање владе,одлазак у Аустрију,хапшење,смрт,поступак рехабилитације<br />
<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span> У све већој опасности од оласка комунистичких снага у Србију,Милан Недић је сазвао вандредну седницу Владе у поноћ 4. октобра 1944. године.На седници је одлучено да се влада распусти и да се ради нових акција пребаци у Кицбил у Аустрију,где ће наставити своје деловање,што се на крају није остварило.Сутрадан Милан Недић је кренуо пут Аустрије.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Енглези су 1. јануара 1946. године испоручили Милана Недића југословенским властима.Живот је окончао под сумњивим околностима.Новине су 5. фебруара објавиле ваест да је Милан Недић извршио самоубиство у истражном затвору,тако што се отргао затворским стражарима и скочио кроз прозор.У емигрантским круговима се посумњало у ово јер је било мало вероватно да би човек са око седамдесетак година,тежак око 120 килограма уз то измучен познатом затворском тортуром у комунистичким затворима,са лисицама на рукама отргне двојици стражара разбије стакло на прозору и скочи кроз исти.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Породица Недић,тј. Праунук Милана Недића,Александар Недић понео захтев Вишем суду у Београду за рехабилитацију Милана Недића,који је 12. марта 2014. одбијен,да би 2015. на нови захтев био прихваћен са почетком првог рочишта 7. децембра 2015. године,поступак рехабилитације је у току.<br />
<br />
<br />
8.Занимљивости<br />
<br />
<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>На крају вреди напоменути поједине занимљивости и инетересантне догаћаје везане за Милана Недића:<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Када је Недић отишао да протествује почетком октобра 1941. код генерала Бемеа и др. Турнера због довођења усташа на територију Србије и због њихове употребе да они чувају заробљено становништво Шапца,као и због информације да ће се на територији НДХ направити концентрациони логор за ове људе по узору на концентрационе логоре у Немачкој,Турнер и Беме су га као и ранијих пута када би због нечега протествовао убеђивали да треба да стане са Павелићем у једној немачкој команди,што је био и императив Берлина.Милан Недић им је на ово одговорио: „Е добро,пристаћу да се састанем са Павелићем али само под једнимусловом: да будемо сасвим сами, без оружја, како бих му зубима пререзао гркљан да бар тако му платим и за Марсељ и за све оне наше несрећне безбројне жртве“.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Када је господин Харисон преко радио Лондона поручио српском народу: „ Драги моји пријатељи Срби,гините,јер што се трава више коси то боље расте“ ,генерал Недић му је пред лицем целокупне домаће и светске јавности поручио,нека дође у Београд да му одфикари русу главу,па да српски народ види да ли ће му друга порасти.<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>11. фебруара 1943. године Милан Недић је примио писмо од српске хероине Милунке савић писмо које је дословце гласило: "Господине Председниче, молим вас да се заузмете да ме поставе при штабу четничких одреда у Београду. Господин војвода Пећанац, примио ме за курира у октобру месецу, са службом у Београду, при Љишком одреду, где сам примала плату.Сада, пошто су одреди расформирани, остала сам без службе.Молим вас да ме врате ма при ком одреду.За тежак физички рад нисам, јер сам у годинама.Сиромашног сам стања, помоћи никакве немам, а имам четворо деце, која иду у школу.У нади да ћете ми изаћи у сусрет, остајем учтива.<br />
Милунка Савић, добровољац-наредник, носилац Карађорђеве звезде са мачевима"<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAGYavGbUT1HhChIouLtnIV4A82pMAPEqWtGctww5mStxTbipDj_lbvP-R5Le4yxoAePX13_BCMzIlu2XU6zUbjMACy0t8V1Rik_jkk-tNurevl6lNNWj3irjrQVT97qGUPr5rwObZKSo/s1600/g.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="316" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAGYavGbUT1HhChIouLtnIV4A82pMAPEqWtGctww5mStxTbipDj_lbvP-R5Le4yxoAePX13_BCMzIlu2XU6zUbjMACy0t8V1Rik_jkk-tNurevl6lNNWj3irjrQVT97qGUPr5rwObZKSo/s320/g.jpg" width="320" /></a></div>
Оригинал писма Милунске Савић председнику Владе Народног спаса генералу Недићу<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span><br />
Ево и говора Момчила Ђујића команданта Динарске Четниче Дивизије о армијском генералу Милану Недићу: "Биће мјеста Војводи Ђујићу и Милану Недићу и успомена на Милана Недића,Милан Недић је спасио више од пола милиона Срба и 80.000 дјеце српске,која су успјела да побјегну са усташког ножа.Недић је имао тешку улогу браћо и сестре,да је мене неко пито на почетку рата,оћеш са Миланом Недићем или са Дражом у шуму,ја неби ишо уз Недића,ја би отишо у шуму код Драже,у шуми је било лако,у шуми ми смо своји господари,пушка ти,пушка ми,а у Београду је требало клањати пред њемцима и спашавати Србију,да је не раскопају бугари,мађари! Браћо и сестре немој те се варати то вам говори Војвода Ђујић".<br />
<br />
<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>И за сам крај остављам изјаву генерала Милана Недића која је током припремања овог рада и изучавања ове тематике на мене оставиле најјачи утисак:<br />
"Лако је отаџбини дати живот, јер то боли секунд, два.<br />
Али није лако дати образ, јер то боли и у гробу.<br />
Ви ћете ме стрељати кад се трагедија сврши.<br />
Али ја ћу летети ка рају, не ка паклу, видети бар милион Срба,<br />
који ми дубоко захваљују, јер их је у животу оставила моја издаја."<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
*Литература:<br />
1. Милан Недић „Српска војска и Солунска офанзива“<br />
2.Милан Недић „Српска војска и Албанска голгота“<br />
3.Станислав Краков „Ђенерал Милан Недић на оштрици ножа“ књига прва<br />
4.Боривоје М. Карапанџић „Грађански рат у Србији 1941.-1915.“<br />
5.Бошко Н. Костић „За историју наших дана“<br />
6.Александар Недић „Милан Недић мајка или маћеха“<br />
7.Др. Лазар Прокић „Живот и Борба“<br />
8. https://www.stormfront.org/forum/f43/<br />
9. https://sr.wikipedia.org/sr/Главна_Страна<br />
10. https://www.facebook.com/Srpska.Istorija<br />
<br />
<br />
<br />ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-70290794896626367192017-02-01T02:58:00.001-08:002017-02-01T02:58:29.326-08:00Димитријеви записи старији од Мирослављевог јеванђеља<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
<strong>Београд – Уколико се потврди истраживање нашег филолога из Института за српски језик САНУ и доцента на Катедри за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду др Виктора Савића, Мирослављево јеванђеље више неће бити најстарији споменик српске писмености. Он тврди, на основу свог вишегодишњег истраживања, да је наш најстарији књижевник Димитрије Синаит – који је живео и стварао готово читав век пре Светога Саве и 80–90 година пре него што су написани Мирослављево јеванђеље и Повеља Кулина бана.</strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
Истраживање Виктора Савића се у извесној мери ослања на резултате ранијих истраживања спроведених у иностранству и настало је у дијалогу с њима. Он се бави изучавањем наше писмености најранијег периода, раног средњег века – а то је X–XI век. Његово сазнање је од прворазредног значаја за српску културу и писменост. Реч је о његовом вишегодишњем мукотрпном ишчитавању и филолошком проучавању неких од најстаријих словенских рукописа који су неоправдано изван интересовања наше науке. Пре свега се ради о древним рукописима из манастира Свете Катарине на Синају, међу којима доминирају српски ћирилички рукописи. И у старој збирци српски рукописи су имали истакнуто место, а године 1975. пронађен је још 41 рукопис, међу којима је пет писано глагољицом, а 36 ћирилицом, од којих су 24 српски. Однедавно, у жижи интересовања Виктора Савића нашли су се, с разлогом, и глагољски рукописи.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
О њиховој старости и пореклу први је 1988. светску јавност обавестио грчки професор Јоанис Тарнанидис. За Димитрија Синаита се зна од тада, али наша научна јавност на то није обраћала пажњу све док Виктор Савић пре годину и по није доказао да је он писао српском редакцијом – директно анализирајући прву страницу Кијевских листића, који су одавно доступни науци, и Димитријеве записе из недавно објављеног фототипског издања Димитријевог псалтира, приређеног трудом аустријског професора Хајнца Микласа који се „нашим“ Димитријем највише бавио до сада. Читаоцима скрећемо пажњу да није исто да ли неко долази с одређеног терена, на пример српског, или пише неким, одређеним књижевним језиком, на пример српскословенским. Такође није свеједно којој од словенских култура припада неки, обично сасвим случајно идентификован, образовани човек у средњем веку.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
Шта то за нас и нашу историју језика значи? И до сада су лингвисти, како наши тако и страни, претпостављали да су Срби имали и језик и писмо којима су се служили и пре Светога Саве. Али за то није било материјалних доказа, осим Мирослављевог јеванђеља из око 1185. године и Повеље кулина бана из 1189. године. Изграђена писменост та два споменика само је упућивала на то да су Срби морали и много пре њих имати развијен језик и писмо.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
Сада пред нас искрсавају рукописи за које је утврђено да су настали крајем XI и почетком XII века. Писао их је Димитрије Синаит, књижевно формиран на додиру Дукље и Травуније, српском редакцијом старословенског језика.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
Радећи на снимцима тих рукописа Виктор Савић је дошао до сазнања да су писани српским књижевним језиком и писмом тога доба, што се потврђује неопозивом блискошћу с језиком сачуваних споменика насталих касније, у XII, XIII и XIV веку. Кључни споменик преко ког је аутор вршио анализу текстова јесте први лист Кијевског мисала.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
После овога мораће много тога да се мења. Димитрију Синаиту се мора дати место које му припада у нашој култури. Мораће да се пишу нова поглавља у уџбеницима из историје српскога језика и културе. Од сада ће наш најстарији писац бити Димитрије Синаит, будући да је живео и стварао готово читав век пре Светога Саве. Колико је то важно за нашу културу, за нашу писменост, тек ће бити предмет истраживања пошто тек предстоје свеколика испитивања и ишчитавања Димитријевих текстова, не само лингвистичка.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
Значај Димитрија Синаита је толики за српску културу да он надилази узак круг палеослависта који се о њему могу обавестити из научних публикација.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
Зато ми у сутрашњем броју објављујемо кратки текст Виктора Савића о овом изузетном научном раду и сазнању, који је приредио специјално за читаоце „Политике“. Како каже, жели са њима првима да подели радост обелодањивања овога научног сазнања.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
Иначе ће аутор свој рад на великом броју страница, са детаљним налазима и образложењима, објавити до краја године у једном зборнику научних радова који се приређује у Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ.</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
Градимир Аничић / Политика</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: "PT Sans", sans-serif; font-size: 15px; margin-bottom: 23px; text-align: justify;">
<a href="http://www.vaseljenska.com/kultura/dimitrijevi-zapisi-stariji-od-miroslavljevog-jevandjelja/" style="color: black; outline-offset: -2px; outline: none;">www.vaseljenska.com/kultura/dimitrijevi-zapisi-stariji-od-miroslavljevog-jevandjelja/</a></div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-74528086377379676442017-01-31T14:02:00.000-08:002017-01-31T14:05:36.027-08:00Најстарији доказ Србске државе<h1 class="firstHeading" id="firstHeading" lang="sr" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; border-bottom: 1px solid rgb(162, 169, 177); font-family: "Linux Libertine", Georgia, Times, serif; font-size: 1.8em; font-weight: normal; line-height: 1.3; margin: 0px 0px 0.25em; overflow: visible; padding: 0px;">
Печат кнеза Стројимира</h1>
<div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhX1WplZA4-ICx2KpLkoBD_dnKNalsWLz0Oov7Weq6ZOeBoKyNMUHd8Glho7uHH62FadaR00OdH7ScPMxI1jkAHQ1xEigv3e_zTE5PtdiAptCf9cxAOv-tqatnRaTzT8Sk_T8lnG8f9Uec/s1600/16265952_1843095509280874_7112608244071868594_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="223" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhX1WplZA4-ICx2KpLkoBD_dnKNalsWLz0Oov7Weq6ZOeBoKyNMUHd8Glho7uHH62FadaR00OdH7ScPMxI1jkAHQ1xEigv3e_zTE5PtdiAptCf9cxAOv-tqatnRaTzT8Sk_T8lnG8f9Uec/s400/16265952_1843095509280874_7112608244071868594_n.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: inherit; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.5em;">
<b><br /></b></div>
<div style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: inherit; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.5em;">
<b>Печат кнеза Стројимира</b>, из друге половине <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/9._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="9. век">IX</a>-<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/10._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="10. век">X века</a>, представља најстарији материјални доказ о постојању <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Српске земље">србске државе на Балканском полуострву</a>. Израђен је од <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Злато">злата</a>, <a class="mw-disambig" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BF%D0%B0" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Купа">купастог</a> облика са <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Алка (страница не постоји)">алком</a> на врху, висине 1,9 cm, <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Пречник">пречника</a> 1,35 cm и укупне масе од 15,46 g. На његовој предњој страни се налази <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Двоструки крст">двоструки крст</a> у <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%83%D0%B3" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Круг">кругу</a> <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Перла (страница не постоји)">перли</a>, око кога је исписано: „Боже помози (исписано <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Грчко писмо">грчким писмом</a>) Стројимиру (<i>Строимир</i>, исписано <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Грчко писмо">грчким писмом</a>)“. <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Стројимир Властимировић">Стројимир</a>, који се на печату спомиње, идентификује се са истоименим средњим сином <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B7" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Кнез">кнеза</a> <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Властимир">Властимира</a> (око <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/830" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="830">830</a> — <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/851" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="851">851</a>), који се сматра творцем српске државе, пошто је он први <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Списак српских владара">српски владар</a> на <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Балканско полуострво">Балканском полуострву</a> о коме има неких података.</div>
<div style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: inherit; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.5em;">
Подаци о самом Стројимиру су још оскуднији и своде се на спомињање у спису „<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/De_administrando_imperio" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="De administrando imperio">О управљању Царством</a>“ <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Списак византијских царева">византијског цара</a><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD_VII_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Константин VII Порфирогенит">Константина Порфирогенита</a> (<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/913" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="913">913</a> — <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/959" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="959">959</a>), насталог средином <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/10._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="10. век">X века</a>. Из њих се може извући закључак да је он, као средњи Властимиров син, након очеве смрти једно време управљао делом државе као удеони кнез. Сам печат је за 16.000 (20.000 са провизијом) <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Евро">евра</a> купљен <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/11._%D1%98%D1%83%D0%BB" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="11. јул">11. јула</a> <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/2006" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="2006">2006</a>. године на <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Аукција">аукцији</a> у <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Немачка">Немачкој</a> и данас се налази у сефу <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Историјски музеј Србије">Историјског музеја Србије</a>.</div>
<div style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: inherit; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.5em;">
Стројимир је био средњи син кнеза Властимира, који је владао <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Крштена Србија (страница не постоји)">првобитном Србијом на Балканском полуострву</a> и успео да је одбрани од <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Бугари">бугарских</a> покушаја да је заузму. Након његове смрти, врховну власт је преузео његов најстарији син <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Мутимир">Мутимир</a> (<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/851" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="851">851</a> — <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/891" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="891">891</a>), док су млађи синови Стројимир и <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Гојник Властимировић (страница не постоји)">Гојник</a> добили делове државе на управу, као удеони кнезови. Бугари су покушали да искористе промену на српском престолу и поново су напали Србију. Међутим и овог пута њихов напад је одбијен здруженим снагама сва три брата, а о тежини њиховог пораза најбоље сведочи чињеница да је у борбама заробљен син <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Списак бугарских владара">бугарског кана</a> <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81_I" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Борис I">Бориса</a> (<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/852" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="852">852</a> — <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/889" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="889">889</a>) <a class="new" href="https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&redlink=1" style="background: none; color: #a55858; text-decoration: none;" title="Владимир Рамсате (страница не постоји)">Владимир</a> (<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/889" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="889">889</a> — <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/893" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="893">893</a>) са дванаест највећих великаша.</div>
<div style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: inherit; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.5em;">
Односи међу браћом су се времено погоршали и дошло је до борбе око власти, из које је као победник изашао Мутимир. Он је узео сву власт за себе, док је млађу браћу са породицама послао у <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Бугарска">Бугарску</a> као таоце, задржавши крај себе Гојниковог сина <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Петар Гојниковић">Петра</a> (<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/892" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="892">892</a> — <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/917" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="917">917</a>). Током боравка у Бугарској, Стројимировог сина <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Клонимир Стројимировић">Клонимира</a> је бугарски кан Борис оженио једном племенитом Бугарком и он је у браку са њом добио сина <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Часлав Клонимировић">Часлава</a> (<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/927" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="927">927</a>—после <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/950" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="950">950</a>), који ће касније постати највећи владар Првобитне Србије. Не зна се када је умро, али је то било сигурно пре <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/897" style="background: none; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="897">897</a>. године, када је његов син Клонимир покушао да потисне Петра Гојниковића са власти.</div>
<div style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; line-height: inherit; margin-bottom: 0.5em; margin-top: 0.5em;">
На основу натписа на печату, да се закључити да је припадао кнезу Стројимиру и да је настао у другој половини <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/9._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="9. век">IX века</a>. Направљен је у некој од византијских царских <a class="mw-disambig" href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Златар">златара</a> у <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Солун">Солуну</a>, <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Атина">Атини</a> или <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Цариград">Цариграду</a>. Постојање <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Печат">печата</a> само по себи доказује да је у ондашњој Србији постојала администрација, архива и придворска канцеларија које су карактерисале једну државу. Присуство <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Двоструки крст">двоструког крста</a> на печату, указује на чињеницу да је његов наручилац био <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Хришћанство">хришћанин</a>, а <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Ђорђе Јанковић">Јанковић</a> сматра да се на основу њега може претпоставити да су и његови преци били хришћани, што је противно досадашњем схватању да су српски кнезови примили хришћанство између <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/867" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="867">867</a>. и <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/870" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="870">870</a>. године, пошто се тада међу рођеним принчевима (млађи Мутимиров син <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B" style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: none; background-origin: initial; background-position: initial; background-repeat: initial; background-size: initial; color: #0b0080; text-decoration: none;" title="Стефан Мутимировић">Стефан</a> и Гојников син Петар) по први пут јављају хришћанска имена.</div>
</div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-74302313950963209792017-01-28T04:57:00.001-08:002017-01-28T04:57:13.443-08:00Мирослав Микеревић носиоц Медаље Милан Тепић<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEggH2vHOl6GtvEUGfG4XGijYBMs8zm0iVDXfyRIHqpaB_RPkVtORFHzEuZHXzdNL-r3094fu53Yyztr_jyYkcRfRftety-gMwS9CoKn_CkVIc3VxknTCmQGtKKOq9aYuJwtNZyKWrOrX58/s1600/16195403_1449060228440342_1405999543172296499_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="206" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEggH2vHOl6GtvEUGfG4XGijYBMs8zm0iVDXfyRIHqpaB_RPkVtORFHzEuZHXzdNL-r3094fu53Yyztr_jyYkcRfRftety-gMwS9CoKn_CkVIc3VxknTCmQGtKKOq9aYuJwtNZyKWrOrX58/s320/16195403_1449060228440342_1405999543172296499_n.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Мирослав Микеревић - Мика (1965 — 2014)</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Дервента је у првој половини 1992 године била под контролом хрватско-муслиманских јединица – ХВ из Хрватске и ХВО.</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">У окружењу хрватско-муслиманских снага се 10. априла 1992. године нашло и 38 српских војника у војном објекту ”Рабић” код Дервенте, а непријатељ је тражио њихову предају и предају објекта.</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Српска команда тада доноси одлуку да у акцију спашавања</span><span class="text_exposed_show" style="background-color: white; color: #1d2129; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;"> пошаље – једног чојвека.<br /><br />Мика у цивилном одијелу креће ка војном објекту а опкољени војници од команде добијају информацију о томе.<br />Ухапшен је прије него што је стигао до објекта али је успоо да их убиједи да је дошао као преговарач да наговори српске снаге да се предају. По договору, сутрадан ујутро у 8 сати требало је да се изврши примопредаја објекта.Опкољеним војницима је обећана пратња до Тромеђе.Одмах након уласка у објекат Мика је са опкољеним војницима умјесто предаје почео израду плана за пробој.Прије поласка извршили су минирање објекта. Са собом су понијели лично наоружање, десет сандука метака, 6 сандука бомби, 50 ручних ракетних бацача и другу опрему.<br /><br />Колона од 38 српских војника на челу са Мирославом Микеревићем кренула је у пробој око 3.30 сати.Након изласка из објекта кроз четири линије бодљикаве жице услиједио је марш према територији коју су контролисале српске снаге који је трајао више од четири сата.На врх Дебеле обале су стигли око 8 сати, баш у вријеме кад су их хрватско-муслиманске снаге очекивале на главној капији.<br />Мирослав Мика Микеревић је за овај чин одликован Медаљом мајора Милана Тепића.<br />Предао је своју душу Господу на Богојављење, 19. јануара 2014. године. Сахрањен је у селу Доња Лупљаница код Дервенте.</span><br />
<br />ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-45464333257934271732017-01-23T10:16:00.004-08:002017-01-23T10:16:59.582-08:00Владо Шипчић-Последњи осветник<h2 style="background-color: white; border: 0px; color: #444444; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 34px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; font-weight: 400; letter-spacing: -0.7px; line-height: 1.3em; margin: 0px 0px 14px; padding: 0px; vertical-align: baseline; word-wrap: break-word;">
Владо Шипчић је био српски четнички командант, који је остао упамћен као последњи преостали четник из Другог светског рата. Рођен је 12. маја 1924. у селу Мала Црна Гора на Дурмитору, Краљевина Југославија. <span id="more-49144" style="border: 0px; color: #bbbbbb; font-family: inherit; font-size: inherit; font-stretch: inherit; font-style: inherit; font-variant: inherit; font-weight: inherit; line-height: inherit; margin: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline;"></span>Убијен је 29. јула 1957. године. Шипчићеву четничку групу су побиле јединице државне безбедности ФНРЈ јула 1957. у околини Пљеваља. Тада је имала само седам чланова.</h2>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Шипчић је приступио Југословенској војсци у Отаџбини 1941. године. У то време био је млад војник, имао је само 17 година. Током 1943. године, постао је најмлађи официр у четничким јединицама, који је водио борбе на просторима Црне Горе, Босне и Херцеговине.</div>
<div class="wp-caption alignright" id="attachment_49147" style="background: rgb(241, 241, 241); border: 0px; color: #666666; float: right; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin: 0px 0px 14px 20px; max-width: 100%; padding: 5px 0px 0px; text-align: center; vertical-align: baseline; width: 252px;">
<div class="wp-caption-text" style="border: 0px; color: #999999; font-family: inherit; font-size: 13px; font-stretch: inherit; font-style: italic; font-variant: inherit; font-weight: inherit; line-height: inherit; padding: 0px 0px 8px; vertical-align: baseline;">
Владимир Шипчић</div>
</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Владо је легенда српског народа,који је био изузетно омиљен код Срба као оличење правде и слободе, човек који је остао веран српској традицији, вери, Краљy и Oтаџбини до последње капи своје крви. Владимир је био последњи четник који је остао да се бори про</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEinQc_mq0NP2M_fiT7zCNjqxoFZznh6rvK4FtLi745p4FJiX6k4xNrZ-AWUPrwQKatSYBhxilwImirDI41Jf9uN7jowMz30OUZ57OyQdvf4NR3GcrkDqLTTLfvvsR1W6Z4xE0OffDBh1RA/s1600/Vlado_sipcic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEinQc_mq0NP2M_fiT7zCNjqxoFZznh6rvK4FtLi745p4FJiX6k4xNrZ-AWUPrwQKatSYBhxilwImirDI41Jf9uN7jowMz30OUZ57OyQdvf4NR3GcrkDqLTTLfvvsR1W6Z4xE0OffDBh1RA/s1600/Vlado_sipcic.jpg" /></a></div>
тив Јосипа Броза и његовог комунистичког режима.<br />
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Шипчић се пуних шеснаест година борио против комуниста, хајдуковао је 12 година после Другог светског рата. Живео је по пећинама и шумама. Cкривао се у крајевима око тромеђе Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Више од 10 година је владао страх у тим крајевима због њега.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Због брдовитог терена и густе шуме, комунистичка полиција и војска га нису могле наћи. Ударао је и нападао неочекивано на разним местима и од власти отимао храну и остале потрепштине које је делио са својим јатацима.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Обичном народу није никад ништа нажао направио, само су се они који су били у партизанима од њега бојали.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhcXCKl0JwhEwhQjl2zkwmJ4mQOZrsX_oWovD-fOyFyrSV8PxplM-zhWWk_iSMQhfnxSEjcVUljpiSYZcjxNfV7B5-mGoJHxRZALvG55ABAZxi5DZs7baVuwloR-Fw78Oy2_5U9cbQGWmk/s1600/vlado-skace-u-drinu.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhcXCKl0JwhEwhQjl2zkwmJ4mQOZrsX_oWovD-fOyFyrSV8PxplM-zhWWk_iSMQhfnxSEjcVUljpiSYZcjxNfV7B5-mGoJHxRZALvG55ABAZxi5DZs7baVuwloR-Fw78Oy2_5U9cbQGWmk/s320/vlado-skace-u-drinu.jpg" width="224" /></a></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Веровало се да је јачи од војске и полиције и да му ништа не могу. Никако нису могли открити где се налазиo, јер је стално мењао терен и ударао тамо где су се најмање надали. Приче о његовом лукавству, храбрости и надљудској снази су невероватне, што га је учинило легендом тих крајева.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Познат је случај када је био опкољен од стране ОЗНЕ и сатеран на литицу испод које је била провалија и ток реке Дрине. Немајући избора, одлучио се на скок са огромне висине у набујалу Дрину, a који је успео чак и да овековичи фотографијом једaн агент ОЗНЕ, који се налазио на другој страни реке. Приликом те акције, тројица његових сабораца су убијена, али је он тим скоком успео да избегне сигурну смрт.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Под огромним притиском јавности, комунистичка полиција је дошла у очајну ситуацију. Како то да један човек може да надмудри и надјача читаве војне и полицијске структуре? Половином јула месеца 1957. године, кренула је најобимнија потера за последњим четником по брдима у околини Бијелог Поља. Издао га је рођак његовог покојног саборца, Милан Павловић, који је одвео агенте ОЗНЕ до скровишта.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
27. јула, у раним јутарњим часовима, Владимир је лоциран у једној пећини дубоко у шуми. Тако опкољен, пружао је последњи отпор душманима, одбијајући њихов предлог да се преда. У тренутку када му је преостало свега два метка у пиштољу, свестан да се нашао у безизлазној ситуацији, сам себи пресуђује.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Владо Шипчић је био је последњи Краљев војник. Пре њега ликвидирани су сви припадници његове чете.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Његова група је била у саставу:</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Kомандант Владимир Шипчић</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Божо Бјелица<br />Српко Меденица<br />Иван Шљукић<br />Момчило Дакић<br />Мирко Ковачевић<br />Милан Матовић<br />Блашко Јегдић</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
<span style="border: 0px; font-family: inherit; font-size: inherit; font-stretch: inherit; font-style: inherit; font-variant: inherit; font-weight: 600; line-height: inherit; margin: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline;">Вечна им слава и хвала!</span></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #666666; font-family: "Open Sans", Arial, sans-serif; font-size: 18px; font-stretch: inherit; font-variant-numeric: inherit; line-height: inherit; margin-bottom: 1em; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
<span style="border: 0px; font-family: inherit; font-size: inherit; font-stretch: inherit; font-style: inherit; font-variant: inherit; font-weight: 600; line-height: inherit; margin: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline;">преузето саhttp://www.magacinportal.org/2016/08/01/vladimir-vlado-sipcic-poslednji-kraljev-vojnik-u-otadzbini/</span></div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-63254860385366231012017-01-16T11:21:00.002-08:002017-01-16T11:21:29.950-08:00Додела пакетића ораховачким гимназијалцима<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrXJjNVw9Hi24tNFocN_EU_baisJOdxvGQIH5XyyKs5buTb9lPiA_jsvPwCKTc99dRPsvaxh6Mn7oXtfjlq3lwgE_Ft8TDSsFb-zh68O8U4QdYalbZpu3R2Yzall_K5QSrIkoqdKef5Io/s1600/16144836_10208600851444835_344763353_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"></a><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEibHRSAmZD5_oRYGr5EP_v3_8_NKKi5Ej4h3Sz4KWY6yNYh7c1cxyQshCI1nYbX8hcPkKiSP8-aLsv9rlewOHEq069r0OepwJoRmUgaMnBDr3dse5tIIZU9V0giAN54vXmrGTff01v9Cvc/s1600/16117489_10208600854884921_2011949433_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEibHRSAmZD5_oRYGr5EP_v3_8_NKKi5Ej4h3Sz4KWY6yNYh7c1cxyQshCI1nYbX8hcPkKiSP8-aLsv9rlewOHEq069r0OepwJoRmUgaMnBDr3dse5tIIZU9V0giAN54vXmrGTff01v9Cvc/s320/16117489_10208600854884921_2011949433_n.jpg" width="320" /></a><img border="0" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrXJjNVw9Hi24tNFocN_EU_baisJOdxvGQIH5XyyKs5buTb9lPiA_jsvPwCKTc99dRPsvaxh6Mn7oXtfjlq3lwgE_Ft8TDSsFb-zh68O8U4QdYalbZpu3R2Yzall_K5QSrIkoqdKef5Io/s200/16144836_10208600851444835_344763353_n.jpg" width="200" /></div>
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj5YV4UBvnsWEiwSLU0g1HgbjQcm9Yse65y8ii1d9me1e8Q44XiI1uDgdrXABBYPakcc69ONu0XnuUH85gd3ckWnow_aTNtolYc9JNXb5iHKRNOPNDjCOQv2T9ndXKpk66Q79U3MvEeWE8/s1600/16117659_10208600856204954_1463032542_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj5YV4UBvnsWEiwSLU0g1HgbjQcm9Yse65y8ii1d9me1e8Q44XiI1uDgdrXABBYPakcc69ONu0XnuUH85gd3ckWnow_aTNtolYc9JNXb5iHKRNOPNDjCOQv2T9ndXKpk66Q79U3MvEeWE8/s1600/16117659_10208600856204954_1463032542_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj5YV4UBvnsWEiwSLU0g1HgbjQcm9Yse65y8ii1d9me1e8Q44XiI1uDgdrXABBYPakcc69ONu0XnuUH85gd3ckWnow_aTNtolYc9JNXb5iHKRNOPNDjCOQv2T9ndXKpk66Q79U3MvEeWE8/s320/16117659_10208600856204954_1463032542_n.jpg" width="320" /></a></div>
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgvKH5HgdyT53iAriNaFyTu9-9Bo47npf-Ui6-abWyjkUBuytzguuEUWkQ3HN88seQ8ctO-IgUOJoO8dzKH3MeyWODLsADwjJha9VTwugAqjppOpMROU12EPYKCkosN9KFMQa046Xs-CI8/s1600/16111718_10208591976422965_573800350_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgvKH5HgdyT53iAriNaFyTu9-9Bo47npf-Ui6-abWyjkUBuytzguuEUWkQ3HN88seQ8ctO-IgUOJoO8dzKH3MeyWODLsADwjJha9VTwugAqjppOpMROU12EPYKCkosN9KFMQa046Xs-CI8/s320/16111718_10208591976422965_573800350_n.jpg" width="320" /></a><br />
<br />
<span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Фотографије са доделе пакетића ораховачким гимназијалцима.</span><br style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;" /><span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;"><br /></span><br />
<span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Успешно је завршена још једна акција, користимо ову прилику да се захвалимо свима на учешћу,подршци и донацијама које су омогућиле реализацију овог пројекта. Ораховачким гимназијалцима желимо им сву срећу и успешну школску годину а посебно да не пожеле да напусте своја огњишта, остану своји на своме и сигурним корацима загазе путем ,,којим се ређе иде,,! Деца јесу наша будућност јер док је њих има и наде!</span><br />
<span style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">Догодине у Призрену!</span>ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-35743546759412642652017-01-05T11:57:00.001-08:002017-01-05T11:57:06.910-08:00БЕСЕДА О СЛОБОДИ<span style="color: #2a2a2a; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; text-align: justify;"><strong><br /></strong></span>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicqtqny60aWd9QR2OcJztYCnxr3hcYWGxFBe7zqY0Xdqt8zAtqiEhNlReDp7vJLMXM6P2osYShwQr1TnobKK2KHFed9ePmd7nOiaufFPtr9YPQxRxjmU59rZzObAmLHYcFUd4upZ9pYGI/s1600/359b43c7ca760bea496076594813fb4d.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEicqtqny60aWd9QR2OcJztYCnxr3hcYWGxFBe7zqY0Xdqt8zAtqiEhNlReDp7vJLMXM6P2osYShwQr1TnobKK2KHFed9ePmd7nOiaufFPtr9YPQxRxjmU59rZzObAmLHYcFUd4upZ9pYGI/s320/359b43c7ca760bea496076594813fb4d.jpg" width="236" /></a></div>
<span style="color: #2a2a2a; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; text-align: justify;"><strong><br /></strong></span>
<span style="color: #2a2a2a; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; text-align: justify;"><strong>Владика Николај Велимировић</strong></span><br style="color: #797979; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; text-align: justify;" /><span style="color: #2a2a2a; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; text-align: justify;"><strong>Изнад греха и смрти</strong></span><br style="color: #797979; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; text-align: justify;" /><span style="color: #2a2a2a; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; text-align: justify;"><strong><br /><br /><br />БЕСЕДА О СЛОБОДИ</strong><br /><br /><em style="position: relative;">Говорена у ослобођеном Скопљу.</em><br /><br /><br /><br /><em style="position: relative;">Стојте у слободи, којом нас Христос ослободи,<br />и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.<br />Галат. 5, 1.<br /><br />Нико није слободан до онога, ко собом влада.<br />Епиктет</em><br />Коме од вас да упутим данас своју реч, - вама, ослободиоци, или вама ослобођени? Вама који сте донели слободу овој земљи, или вама који сте чекајући ту слободу сачували кроз векове своје хришћанско име? Вама који сте једним ударом на Куманову сломили грозну моћ муслимана, или вама који сте, заједно са својим прецима, давали отвор тој непријатељској моћи пет стотина година? Вама који сте целог свог века, ломећи се по бурном муслиманском мору водили очајну борбу да у ово не потонете, или вама који сте својим мушким грудима гурнули то море и вратили га у његово старо азијско корито? Коме од вас да упутим данашњу своју реч?<br /><br />Упућујем је и једним и другим као победиоцима. Јер гле, ви сте победиоци и једни и други. Победиоци сте и ви, који сте 13-ог октобра 1912. г. становали у овој земљи, морајући освајати од својих господара патњом и сузама сваки дан и сваки час живота свога, а победиоци сте и ви, који сте са слободом дошли у овај град Великог Цара трновитим и мучним путeвима, преко косовског и кумановског поља.<br /><br />Хоћу да говорим и једним и другим као браћи по крви и вери. Крв није вода, вера није бајка. Једна иста крв гонила вас је, да се при сусрету заплачете, једна и иста вера гонила вас је, да се са сузама загрлите. Јер крв, која тече у жилама свију вас, није каква сумњива течност, но то је крв моћне и свеже словенске расе, крв младићка и крв племенита. Крв ваша није ма каквог сумњивог и ниског порекла, - ви сте је наследили од Светог Цара, који је на Косову пао као последњи бранилац слободе српске и балканске, и од Великог Цара, по чијим стопама ходимо ми кад ходимо по овоме граду, из кога је он владао целим хришћанским Балканом, с правдом и слободом.<br /><br />Вера ваша није вера у камене и дрвене идоле, но у живог и великог и доброг Бога, и у живог и великог сина Божијег, Христа.<br /><br />Вера ваша није увео босиљак, који се случајно чува још у неком куту собе, но вера ваша је један вечито свежи цвет, који својим мирисом опија.<br /><br />Вера ваша није вера најгорих, но најбољих у свету.<br /><br />Вера ваша не покреће само брда, но и звезде, и не васкрсава само људе из мртвих но и народе.<br /><br />Вера ваша, ослобођени, светлила вам је кроз пет столећа у тами ове земље; вера ваша ослободиоци, превела вас је као огњени херувим преко опасних поља: Косова и Куманова.<br /><br />Вера ваша, браћо, учинила вас је, и једне и друге, победиоцима.<br /><br />Вера ваша, драга браћо, то је друга крв ваша.<br /><br />Вама свима хоћу да говорим још и као браћи по глади и жеђи. Хоћу да вам говорим о ономе, за чим је душа ваша најдуже и најстрашније осећала глад и жеђ. О слободи!<br /><br />Слобода је најрадоснија но и најгрознија реч, која се икада на земљи чула, - најрадоснија за угњетене, најгрознија за угњетаче. Та реч је палила човечанство као огањ и витлала га као олуја трску кроз целу историју његову. Та реч је кравила срца робовима и залеђивала душу тиранима. Та реч је вазда била мелем за рањену правду и отров за осиону неправду.<br /><br />Борба за слободу испуњава целу људску историју.<br /><br />Прво је човек водио борбу с природом око себе, јер прво његово ропство било је ропство природи.<br /><br />Друга борба била је борба човека с другим људима, себи равнима, који су га притиснули својом влашћу и силом, као господари и тирани.<br /><br />Трећа борба то је вечита борба човека са самим собом, са горим самим собом, за једног бољег самог себе; са ропским бићем у себи, за једно слободно биће у себи.<br /><br />Какви су методи и резултати многостолетне човекове борбе с природом - о томе нас уче природне науке.<br /><br />Какви су методи и резултати дуговремене борбе човека с човеком - о томе нас учи политичка и ратна историја.<br /><br />А какви су методи и резултати борбе човека са самим собом, - о томе нас учи религија.<br /><br />Из борбе с природом човек је изишао паметнији. Из борбе с људима човек је изишао хуманији. Из борбе са самим собом човек је изишао узвишенији и благороднији.<br /><br />Па ипак - ни из једне борбе човек још није потпуно изишао.<br /><br />Још човек води борбу с природом, и са својим ближњим, и са самим собом. Још се природне науке усавршавају; још се историја ствара, и још религија узвишава људски род. Ми се још налазимо усред тога општечовечанског и опште-историјског процеса ослобођења.<br /><br />Слобода је најсимпатичнија ствар на свету. И кад је мрзе, људи јој се диве. Према сваком акту ослобођења свет се односи с поштовањем. Свет се усхићава једним научником, који објави какав нов успех у науци, који означава нову победу човека над природом. Свет се диви једном потиштеном народу, који устане против својих тирана и извојује слободу. Свету импонује један човек, који савлађује слабости своје и ходи као слободан човек у односу према вишој природи својој.<br /><br />И српска војска изазива у ово време дивљење и поштовање целога света. Српска војска извојевала је слободу овој земљи. Можда то целом свету није мило, но цео свет то цени и респектује. Српска војска донела је слободу овоме неслободноме - свакако најнеслободнијем - куту наше планете.<br /><br />Српска је војска скупо и прескупо платила слободу ове земље. Не сребром и златом, но крвљу, многом и скупоценом крвљу својом.<br /><br />Да не говорим о многобројним жртвама, палим на Куманову, на Прилепу, и Битољу, - о томе се довољно зна, но тешко да ће се наћи и једна варош и једно село у целој ослобођеној Маћедонији, у коме не би било гробља српских војника - ослободитеља. Српска војска била је последња, која се пре 500 година у одбрани Маћедоније срушила пред турском силом. Српска војска била је прва, која је прошле 1912. године ушла у Маћедонију, да се бори за слободу угњетених Хришћана. Скупо је стала Србију слобода ове земље! Хиљаде мајки у Србији, које су прошле јесени испратиле своје синове у ову земљу, узалуд чекају њихов повратак. Хиљаде сестара завиле су се у црнину за браћом, која су заклана на жртвенику слободе ове земље. Пријатељи тугују за пријатељима својим, удовице плачу за мужевима својим, сирочад пиште за оцем својим. Нема куће у Србији, која није дала злата, и суза, и крви за откуп слободе ове земље. Нема човека у Србији, коме бар један гроб у Маћедонији није толико драг, колико и његов сопствени живот.<br /><br />О како је скупа свака слобода! А нарочито како је скупа слобода ове земље! Она је скупља од злата, и суза, и живота људског.<br /><br />Но иако је Србија тако скупо платила вашу слободу, ослобођена браћо наша, она ипак не тражи ништа више од вас, но од осталих својих синова. Она не тражи од вас ни већу службу, не већи порез, ни већу благодарност, но што јој дају остали синови њени. Шта више, Србија осећа према вама више љубави и више нежности него према нама осталима, који смо у њеном слободном крилу рођени и одрасли. Јер ви сте њени синови, који сте били изгубљени, па сте нађени; који сте били мртви, па сте оживели; који сте били далеко од ње, па сте јој се вратили у загрљај!<br /><br />Кроз сузе за многобројном децом својом Србија се радује због вас, нађених и васкрслих. И ми сви, који долазимо овамо да посетимо гробове своје изгинуле браће, налазимо једину утеху у томе што видимо вашу слободу, изниклу из милих нам гробова. "Нису узалуд погинули!" - говоримо ми на још свежим гробовима и утиремо сузе с очију.<br /><br />Радује се и црква Христова што вас види тако окупљене у слободи, да без страха и стида славите великог Творца света, који је учинио крај вашим искушењима и понижењима.<br /><br />Радује се Христова правда, која је поново засјала после дугог мрака и презрења.<br /><br />Радује се и српска народна правда, која је после дугог народног искупљења и очишћења попела се тријумфално на престо свој.<br /><br />Радујете се и ви сви, ослобођена браћо, што је Бог удостојио вас између толиких покољења, која су од Косова до данас пиштала у ропству, да окусите слободу и видите остварен аманет Косовски.<br /><br />И сен Великог Цара радује се што види овај свој град слободан. А с царем Душаном радују се и сви погинули и умрли борци за слободу ове царске престонице и ове царске земље. Радујте се и ви живи, кад и мртви данас имају разлога да се радују!<br /><br />Ослободилачка и ослобођена браћо! Ви сви већ имате слободу за којом сте жудели и за коју сте се борили. Ви сте слободни од тиранства људи. Но ја рекох да је цео живот испуњен борбом за слободу. Вама сада предстоји нова борба за слободу, на коју вас црква Христова позива. То је слобода религијска, слобода унутрашња, којој је Христос призвао свет. Црква Христова позива вас у борбу против тираније нижег човека у вама над вишим (до јуче сте били заузети другом борбом, данас је ова на дневном реду). Црква Христова позива вас на борбу против греха, за слободу врлине, и на борбу против себичности, а за слободу милосрђа, и на борбу против мржње, а за слободу човекољубља, и на борбу против безбожних мисли и неправедних жеља у себи, а за слободу мисли узвишених и жеља праведних; једном речју: црква Христова позива вас на борбу против роба у вама, а за човека слободна. Нико није слободан браћо, осим онога, ко дође до сазнања своје зависности од Бога. Јер ко се осећа зависан од Бога, тај се осећа независан од свега осталога; ко се пак осећа независан од Бога, тај се мора осећати зависан од свега осталога. А ко сме порицати, да је боље бити завистан од Бога, који је сам разум и сама правда, него ли бити зависан од суровости природне, од неразумности људске, и од свога греха? Слобода у најбољем и највишем њеном смислу значи зависност од Бога. Та зависност није робовска, но зависност синовска.<br /><br />Прво је човек био зависан од природе, па од човека, па од свога греха. Прва борба јесте борба с природом, друга с човеком, последња с грехом. Ми можемо поћи и обратним путем. Ослободимо себе од греха и слабости и лако ће нам бити тада ослободити се и тираније људи и тираније природе. Јер је тиранија греха најгора тиранија у свету.<br /><br />Ослобођена браћо, Србија - ослободитељка ваша позива вас на слободан политички живот, а црква Христова позива вас на слободан душевни живот. Слободу политичку Србија вам је извојевала, но слободу Христову свак од вас сам мора извојевати. Ми смо позвани да од сад сви заједно на добијеној слободи политичкој зидамо слободу Христову, а на слободи Христовој карактер и културу ове земље. Карактер и култура ове земље биће демократска и хришћанска. Демократија и хришћанство пак потребују слободне људе, унутрашње слободне људе.<br /><br />Зато, нека би вас Христос запојио својим духом, који би сагорео у души вашој све што је ропско, све што је нечисто и грешно. Нека би сви ви постали слободни људи од зла у себи, и слободни радници на добру ове лепе и многострадалне земље, да би поставши слободни споља били слободни и изнутра, јер Србија неће робове но слободне људе, и црква Христова неће робове но слободне људе.<br /><br />Поштујте, браћо, слободу, коју вам је Србија донела. Но сећајте се слободе, коју је Христос донео свету. Стојте и у једној и у другој слободи и славите Бога, који је до сад чувао ову земљу и који ће је и од сад чувати, водећи је миру, и култури и срећи. Амин.</span>ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-40386921944960308942016-12-31T00:08:00.004-08:002016-12-31T00:08:37.309-08:00Дукс СвеСрбија<div style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; margin-bottom: 6px;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZvwbZV3K2mNi2fPKHJKBN7FS7D_9t5pJyWLEoAx8jUAwHPLc8GiBYIOGKykGggef6OhRdCOeVe1Zg1LagC55I8kXTh6KNqYZWbtopB0UF9J_SuAgWpWi1xiYerwJ8dGXm3NAfVnMpApo/s1600/3.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZvwbZV3K2mNi2fPKHJKBN7FS7D_9t5pJyWLEoAx8jUAwHPLc8GiBYIOGKykGggef6OhRdCOeVe1Zg1LagC55I8kXTh6KNqYZWbtopB0UF9J_SuAgWpWi1xiYerwJ8dGXm3NAfVnMpApo/s320/3.jpg" width="320" /></a>Дукс СвеСрбија,<br />сачињен од квалитетног брушеног памука 320гр/м2, са најсавременијом технологијом израде веза. Мотив на грудима израђен комбинацијом машинског веза и ласерски сеченим кондура смб платном.<br />Избор материјала и технологије израде гарантује квалитет и дуготрајност.<br />Материјал се састоји од памука и полиестера у односу 80:20<br />што га чини топлим и удобим за ношење.<span class="text_exposed_show" style="display: inline; font-family: inherit;"><br />Ојачања на лактовима су урађена од кондура платна и оивичена украсним штепом.<br />На ранфли рукава и рубу капуљаче позиционирана жакар етикета.</span></div>
<br />
<br />
<div style="background-color: white; color: #1d2129; font-family: "Helvetica Neue", Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; margin-bottom: 6px;">
<span class="text_exposed_show" style="display: inline; font-family: inherit;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfpVr2bFhcesSsHfriKYahkmSzF3dgfAxF3_hCiVAD3mpQpXp8Zyt9JJfzg1CwloWcdeWqvgXVOhWC2XhuEkjgMxfBXAQIb7W7Px4PzawXI7NNjADbfSEuhSUrqfmJtXOrlaK0ABX9Gfc/s1600/SDC12181.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgfpVr2bFhcesSsHfriKYahkmSzF3dgfAxF3_hCiVAD3mpQpXp8Zyt9JJfzg1CwloWcdeWqvgXVOhWC2XhuEkjgMxfBXAQIb7W7Px4PzawXI7NNjADbfSEuhSUrqfmJtXOrlaK0ABX9Gfc/s320/SDC12181.JPG" width="320" /></a><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgJTgaOj9z2U0bf5pOUC4TZjVhLwy2NRdM1EKtVBuGe6vi9qHxGUcA7gwtA_oPLNPR3gupwsXDy_omruex-W9zK0XTy2Ds9mIhwDk_SNaMtqrSz2HP4Exindp5FjJY1P4gw8y87k1QRBqY/s1600/1novov.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgJTgaOj9z2U0bf5pOUC4TZjVhLwy2NRdM1EKtVBuGe6vi9qHxGUcA7gwtA_oPLNPR3gupwsXDy_omruex-W9zK0XTy2Ds9mIhwDk_SNaMtqrSz2HP4Exindp5FjJY1P4gw8y87k1QRBqY/s200/1novov.jpg" width="200" /></a></div>
ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-22934836095644249212016-12-30T15:00:00.000-08:002016-12-30T15:00:40.501-08:00Драгош Калајић о расном архетипу србског горштака и ратника<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEindlTgU-LE5-JUvH5IF2W3TgwF9viU8MyHxPu4RGQ4SQFuqJahCv0JZPZIlp0_j_V--yu227N4p7FFHK2h80YkiwuMWTcqFqYMOKsxnogr8kkgLZr1iqA7RCWse_UTQa6k_qXhLuQi0nw/s1600/Dragos+Kalajic+%289%29.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="226" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEindlTgU-LE5-JUvH5IF2W3TgwF9viU8MyHxPu4RGQ4SQFuqJahCv0JZPZIlp0_j_V--yu227N4p7FFHK2h80YkiwuMWTcqFqYMOKsxnogr8kkgLZr1iqA7RCWse_UTQa6k_qXhLuQi0nw/s320/Dragos+Kalajic+%289%29.jpg" width="320" /></a></div>
<b style="background-color: #f5f5ff; font-family: Arial;"><span style="color: #222222;"><br /></span></b>
<span style="background-color: #f5f5ff; font-family: Arial; font-size: medium;"><b><span style="color: #222222;">СРБСКИ СОЈ КАО ГВОЖЂЕ ИСКОВАНО ВАТРАМА ОТАЏБИНСКИХ РАТОВА</span></b></span><br style="background-color: #f5f5ff; font-family: Arial;" /><br />
Видиш пред собом горостасе, међу којима твој високи стас једва досеже доњу границу. Сви имају чудесно лепа и мужевна, сунцем и ватрама рата опаљена и искаљена лица, која носе неки трајни очеличени осмех, развучен између суздржане радости и племениташког поноса. Чини ми се да је тај осмех једнак кад гледају у сунце и кад гледају у смрт.<br />
<br />
<br />
На ширкој окуци израња дуга поворка оклпоних возила и војних камиона, засталих ради кратког одмора ратника и њихове жеђи што се гаси на извору планинске воде. Владимир гледа у војску и каже возачу: "Ово мора да је гатачка бригада... Види колики су! Овде ћемо и ми стати да се освежимо."<br />
<br />
Ступаш клецаво и тетураво на тло, сс ногама укрућеним од предуге непокретности. Обревши се у маси ратника, из којих зрачи суверенска великодушност и дивовска снага, ти осећаш неки стид због свог цивилног одела и своје опште, урбане млитавости. Видиш пред собом горостасе, међу којима твој високи стас једвадесеже доњу границу. Сви имају лепа и мужевна, сунцем и ватрама рата опаљена и искаљана лица, која носе неки трајни, очеличени осмех, развучен између суздржане радости и племениташког поноса. Чини ти се да је тај осмех једнак кад гледају у сунце и кад гледају у смрт. Пратиш Владимира који је упућен ка неком средишту најгушћег окупљања, поздрављајући, успут, знанце стистицма руку изнад запешћа. Пролазите кроз повике и пошалице, из којих избија енергија и силовитост какву не памтиш да си игде осетио. Позиви и одзиви, покличи и смех се уздижу високо над брујањем мотора што се уздижу високо над брујањем мотора што их истиче као њихов basso continuo.<br />
<br />
Пробивши се до средишта, обележеног теренским возилом око кога су окупељени официри, нагнути над мапом распростртом по хауби, Владимир застаје, окреће се и упућује те: „ Ево имаш сад срећу да видиш генерала Ратка Младића“ .<br />
<br />
<br />
Већ си га препознао: стоји у средини, замишљен над приказом ратишта, слушајући шта сарадници објашњавају или предлажу. Потом изговара само неколико речи и даје знак неком младићу који одмах узима и савија мапу да је одложи. Генерал Младић прилази возилу да уђе и при покрету погледа са којим поздравља војнике зауставља га на Владимиру... Пружа руку србског братства, и прожима ти сваку ћелију бића погледом сунчане доброте, што зрачи из зеница чије плаветнило истиче бронзано ткиво лица, прожето пламсајима неких унутрашњих ватри. Под севом сећања, видиш маску римског војсковође, из Народног музеја... Испружа десницу и са њом чини круг, ширећи свима поздрав који осећаш и као благослов будућим војничких мисли и дела. Улази у возило, које се потом тешко пробија кроз дуги збор војничких поздрава, сачињених од испружених руку и поклича, дивљења и оданости, воља и моћи.<br />
<br />
<br />
Моћ ојкања<br />
<br />
То певање – ојкање - као најдревније појање гоштачког рода нашег народа, нема сврху да мази и успављује већ да удара и буди човека. Слутиш да је непријатно и болно као и свако велико буђење и усправљање човека. Имаш осећај да те то певање потпуно ослобађа од свих гадости и отрова туђинства који су се нагомулали у твом бићу.<br />
<br />
<br />
Од извора чујеш како се шири мужевно певање, али због шума воде и буке мотора, не можеш да разбереш речи. Ипак, песма те селовито прожима, обузима и некуд води. Куда? Не знаш... али осећаш неку висину. Потом речи замуру, као да су претешке за нови стрмији успон, које предузима певање саткано од убрзаних слогова. Док један збор гласова држи отегнуте тонове исте висине... други, спуштеног гласа, потреса неко звучну основу тако да и тло планине под твојим ногама подрхтава. Сад се бруј мотора подобно сједињује с тим спуштеним гласом борбеног јединства, као да објављује спремност васцелог света тенике, да се пода сваком позиву човека к надљутским висинама.<br />
<br />
<br />
<br />
Чујеш и видиш, на основу страшни набреклих жила грла збора који је скоро све гласове призвао и окупио, како то певање изискује крајњу па и болну напрегнутост гласних жица, под суровом стегом и у страшној тонској скучености. Као да од те стеге и случености зависи висина домета духа ношеног сопственим певањем. То певање не прија твом слуху, одбија га склоност ка милим сазвучјима, али ти осећаш да те управо зато оно брзо узноси. То певање – ојкање – као најдревније појање горштачког рода нашег народа, нема сврху да мази и успављује већ да удара и будичовека. Слутиш да је непријатно и болно као и свако велико буђење и усправљање човека. Имаш осећај да те то певање потпуно ослобађа од свих гадости и отрова туђинства који су се нагомулали у твом бићу... Осећаш се као да си поново рођен, обливан зрацима сунца које те посвећује и у теби сагорева све што те је одвајало од родног народа и традиције. Чини ти се да је твој дух постао лак као крилата мисао, способан да превлада све јазове и удаљености у времену и простору, те да лети са оне стране смрти к извору свих светлости где нестају све сенке.<br />
<br />
<br />
Један ратник крај тебе вади из оклопног возила гусле и трчи к језеру збора да га подржи. Видиш да им је глава изрезбарена у облику јарца. Одлажеш поглед у висину и видиш, на ћувику изнад шуме, јарца како вас посматра испред круга сунца које је вискоко одскочило.<br />
<br />
<br />
<br />
Одломак из романа<br />
„Србска деца царства“ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2571659054514768042.post-88246278613584150182016-12-25T13:58:00.002-08:002016-12-25T13:58:51.522-08:00Див јунак Здравко Толимир<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhlG3M-a8kzgVi5pOvIXJnhVAQ7Kt-v6BWofIAEVKkD92taOusHnJsep09xQYlSSpv72wcZbn5tlsgijs2mP10r5LWK_yyAJ_cUwTNR9uhC7v5wXd-uKy1PyhMJl3FZoA8lUN1uCRvQEw8/s1600/071319.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhlG3M-a8kzgVi5pOvIXJnhVAQ7Kt-v6BWofIAEVKkD92taOusHnJsep09xQYlSSpv72wcZbn5tlsgijs2mP10r5LWK_yyAJ_cUwTNR9uhC7v5wXd-uKy1PyhMJl3FZoA8lUN1uCRvQEw8/s320/071319.jpg" width="320" /></a></div>
<span style="background-color: white;"><b style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"><br /></b></span>
<span style="background-color: white;"><b style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Генерал Здравко Толимир </b><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">се родио 27. новембра 1948. године у Поповићима, општина Гламоч. Основну школу је завршио у родном месту, а Војну академију у Београду. Као југословенски официр, службовао је широм Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.</span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Почетак рата у Босни и Херцеговини затекао је генерала Толимира у Сплиту. Он се одмах ставио под команду Книнског корпуса, којим је тада командовао генерал Ратко Младић. Њих двојица су заједно отпочели оснивање Војске Републике Српске, односно оружаних снага Републике Српске, чији је председник у том тренутку доктор Радован Караџић. Толимир тада долази на место помоћника команданта за безбедносно-обавештајне послове Главног штаба Војске Републике Српске, да би тако постао један од седам заповедника Главног штаба Војске Републике Српске. Током целог рата био је Младићев најближи сарадник и заједно са њим је планирао и извршавао операције широм Републике Српске.</span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Након бомбардовања Пала од стране НАТО, током ваздушне агресије на Републику Српску, Војска Републике Српске је успела да зароби два француска пилота. За њихово ослобађање, командант Војске Републике Српске генерал Ратко Младић је затражио од француских власти залагање за укидање Хашког трибунала. Генерал Здравко Толимир је активно радио на разговорима са француским властима, како би склопили договор и ослободили пилоте. Пилоти су ослобођени, али су француске власти изиграле све договоре које су направиле са представницима Војске РС. То није био последњи случај да западне дипломате прекрше договоре са Србима: довољно је рећи да је амерички дипломата Ричард Холбрук после рата гарантовао Радовану Караџићу сваку врсту гоњења ако се повуче из политике, а и Слободан Милошевић је више пута био преварен лажним обећањима. То не треба да чуди, јер је званична доктрина америчке спољне политике „политичка целисходност“, односно да се не треба држати морала и међународног права, већ спроводити двоструке аршине и сваку врсту обмана у циљу остварења стратешких циљева. Сличан случај је био и када су Српске снаге, управо под командом Здравка Толимира, месецима освајале једно узвишење које су касније по договору предале снагама УН да то буде неутрална зона, а затим су "плави шлемови" одмах те положаје вратили муслиманима. Како су муслимански борци из Сребренице годинама покретали убилачке акције над српским цивилима а затим се тамо враћали корестећи се статусом тог града као "заштићене територије", Толимир је генералу Младићу предложио одлучну акцију, и дошло је до ослобођења Сребренице од стране Војске РС. Касније ће догађаје који су уследили том догађају (праведно кажњавање муслиманских војника одговорних за злочине над српским цивилима), западне силе представити као "геноцид", за који су ови српски генерали суђени а цео српски народ сатанизован.</span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Како су Срби били заговорници мира у БиХ, Толимир је био учесник више мировних преговора са међународним посматрачима. Најпознатији од њих су били преговори у Дејтону 1995. године, када је начињен Дејтонски споразум којим је омогућено међународно признање Републике Српске као ентитета у саставу Босне и Херцеговине. Упркос томе, велики број онога што је тешком муком и крвљу у рату стечено, у миру изгубљено дипломатским манипулацијама западних сила, које су убрзо послале своју окупациону војску у БиХ под маском мировне мисије, и инсталирале политичку фигуру високог представника, заправо протектора, који је добио практично апсолутну власт у земљи уз могућност да мења законе, смењује политичаре и на сваки начин нарушава дух Дејтонског споразума, наравно на рачун Срба и Републике Српске. Тако су многа дејтонска овлашћења, по којима је РС фактички имала аутономију која се граничила са независношћу (укључујући сопствену војску) су у многоме смањена и пребачена на институције у Сарајеву. Али најгоре је тек долазило, а то је била најпре дискредитација а затим и прави прогон српских политичара и официра најзаслужнијих за оснивање и одбрану РС. </span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Одлуком Биљане Плавшић, председника Републике Српске, генерал Ратко Младић и генерал Здравко Толимир су пензионисани, 1996. године.</span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Хашки трибунал је 2005. године оптужио генерала Здравка Толимира за ,,ратне злочине током рата у БиХ и учешће у геноциду над муслиманима у Сребреници 1995. године’’. Ухапшен је 31. маја 2007. године, у западној Србији, по наређењу квислинсшког режима бориса тадића. Припадници МУП-а Србије су га затим пребацили преко Дрине у Бијељину (Република Српска), како би сакрили од народа срамоту да хапсе српске генерале. Иако је генерал Толимир држављанин Републике Србије, тада су му понудили да прихвати држављанство Републике Српске, како је и сам потврдио на суђењу. Из тога долазимо до закључка да је тиме покушано јавно дискредитовање Републике Српске, која би свету била приказана као геноцидна држава која не поштује своје међународне обавезе. Тај покушај је тада пропао пошто генерал Толимир то није прихватио, али се критиковање Републике Српске наставило и кулминирало 2011. године, када је америчка глумица Анђелина Џоли изјавила да је РС ’’геноцидна творевина’’, а војнике Војске Републике Српске приказала као најобичније садисте и болеснике у свом филму ,,У земљи крви и меда’’. </span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Толимир је у притворску јединицу Хашког трибунала пребачен 1. јуна 2007. године. У затвору је био изложен психичком малтретирању и нечовечним поступцима, што су потврдили и други затвореници и на шта се он жалио судском већу, али оно на то није реаговало. Први пут се пред судом у Хагу појавио 4. јуна исте године, када је одбио да се изјасни о кривици, у складу са међународним правом и статутом трибунала, док се не упозна са оптужницом. Друго појављивање имао је 4. јула, када је одбио да се изјасни о кривици, па су судије забележиле да се не осећа кривим. До почетка суђења чекало се две и по године, када је коначно почело 28. фебруара 2010. године. Генерал Толимир није имао адвоката, већ је искористио право да се сам брани. </span><b style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Тужилаштво је извело чак 126 сведока оптужбе, а одбрана само 4 сведока, што довољно говори о овом суду ’’правде’’!</b><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"> Као доказ геноцида који је генерал Толимр наводно починио у Жепи, изнето је да су тамо погубљена три члана муслиманског ратног већа, и да је то "у целини погодило муслиманску заједницу" (!?) Трибунал у Хагу је изрекао пресуду генералу Толимиру 12.12.2012. године, и са противљењем једног од тројице судија (пракса хашког суда је изгледа да се судска већа тако кроје да у њима буде један поштен човек који би повећавао легитимитет и углед твог суда а двоје нечасних који ће донети пресуду каква је потребна), осудило га на казну доживотног затвора (само месец дана након што су ослободили хрватске генерале Готовину и Маркача, и шиптарског терористу Харадинаја)!!! Када је чуо пресуду, као дубоко побожан човек, генерал Толимир се прекрстио, у неверици какве неправде овај лажни суд може да изрекне. Генерал Толимир је најавио да ће уложити жалбу, али је тражио дужи рок. </span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Генерал Толимир течно говори енглески и руски језик. </span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Погледајмо за тренутак какве су биле реакције код наших непријатеља, хрвата и косовских шиптара, на хашке процесе против њихових људи, чији злочини су били, за разлику од оних које су наводно починили Срби, отворено и без скривања извршени уз потпуну подршку међународне заједнице. За хрватске генерале су се у црквама одржавале мисе, а школе су прекидале рад да би ученици уживо гледали изрицање пресуде, молећи се за ослобађајућу пресуду. Када су им, првостепеном пресудом, вишегодишње казне изречене, цела држава је пала у транс огорчења против Хага, али и против Брисела. Некадашњи министар који је организовао хапшење Готовине буквално је представљен као издајник и исмејан на дневнику ХРТ-а. Па и након што су осуђени, држава и народ наставили су да их поштују, одавали су им почаст на државним манифестацијама, и, што је најважније и што је на крају уродило плодом, уложили велика средства у њихову одбрану у жалбеном поступку као и за одговарајуће лобирање (које је у неправедном западном капиталистичком свету често важније од правних аргумената). Није било Хрвата који су јавно говорили лоше о Готовини, није било тонова из разних невладиних организација који би говорили Хрватима да они треба да се срамоте што су створили државу заједничким злочиначким подухватом и да су злочиначки народ. Када би наша држава уложила у одбрану Караџића, Младића, Толимира и других она средства која из буџета иду на финансирање управо оних невладиних организација које наше војсковође представљају као злочинце којих треба да се срамотимо, уз одговарајућу подршку великих сила Русије и Кине које би преко Савета безбедности УН извршиле притисак на хашки суд да суди праведније, могло би се заиста помоћи нашим људима који се тамо налазе, а самим тим одбранити и част Српског народа који они репрезентују. </span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">О професору доктору Војиславу Шешељу, који без пресуде седи у затвору 10 година, и реакцији наше државе али и комплетног цивилног друштва (изузев чланова његове странке и других патриотских организација), сувишно је говорити. А ослобођен је рамуш харадинај, дефиниција злочинца и лошег човека, по професији избацивач, који се у својој књизи (која у Хагу није призната као доказ) хвалио да је убијао како Србе, тако и нелојалне Албанце, човек је сваки појам војничке части потпуно стран и који је након шиптарске окупације Косова постао званично политичар, а фактички један силеџија и шеф мафије који врши терор и над својим сународницима ако му се било ко супротстави на путу економског богаћења.</span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;"></span><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Из овог случаја треба да закључимо следеће. Лажни и неправедни суд у Хагу тренутно може да ослободи и прогласи невиним оне који су убијали, прогонили, пљачкали и мучили Србе, а осуђује на драконске казне српске патриоте које су само браниле свој народ. То су му омогућиле пре свега домаће квислинсшке власти, нарочито режим бориса тадића, које су, знајући праву природу овог анти-српског суда, ипак њему изручивале српске официре, генерале, па чак и председнике. Колико је крив тадићев режим, толико је криво и српско друштво, које се није у довољној мери дизало против таквих одлука, и које је прихватало да гледа хапшење и изручивање својих хероја зарад имагинарног и далеко у будућности обећаног уласка у Европску унију, која је и сама у дубокој кризи и фази распадања, а све то из уског економског интереса и жеље за „бољим животом“ (који се свакако неће остварити у бриселском капитализму чему нас уче примери наших суседа Мађара и Румуна који су ушли у ЕУ). Али оно што не сме бити допуштено то је да српски народ и српска држава још једном прихвате такав исход. Ако је неко и веровао у хашку правду, после последњих пресуда она је заувек забележена као најгнуснија неправда. За нас, Срби осуђени у Хагу налазе се у заробљеништву, као што се и наше територије налазе под окупацијом. Ми тренутно, у овом тренутку, те људе не можемо ослободити. Али шта можемо да урадимо? Можемо сваког дана да се подсећамо да су људи затворени зато што су се борили са снажну и слободну Србију, можемо да прекинемо сваку сарадњу са тим лажним судом и покренемо енергичну кампању међу пријатељским не-западним земљама, које чине 2/3 Уједињених Нација, да се пониште све пресуде овог трибунала, можемо да прекинемо интеграције у организације које стоје иза трибунала, и коначно, можемо и морамо да покренемо к</span><b style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">ривичне поступке против одговорних за изручивање Срба, који су директно помогли правну сатанизацију Србије кроз хашке пресуде</b><span style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">. Онда ће се вратити слава и част Српском народу, а онда, када се однос снага у свету промени, што ће можда бити врло ускоро, у ослобођене Српске земље дочекаћемо из заробљеништва српске хероје.</span><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><b style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Живео генерал Здравко Толимир!</b><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><b style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Живео генерал Ратко Младић!</b><br style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;" /><b style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Живела Република Српска! </b><br style="font-family: Georgia, Utopia, "Palatino Linotype", Palatino, serif; font-size: 13px;" /><b class="caption" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19px;">Пише : Лука Пушић</b></span>ОТАЧАСТВЕНИ БУТИК-СВЕСРБИЈАhttp://www.blogger.com/profile/10152411709859872736noreply@blogger.com0